Jedan od važnijih praznika je Sretenje, a pravoslavni vernici ga obeležavaju 15. februara u znak sećanja na događaj kada je Bogorodica 40 dana nakon rođenja donela Isusa Hrista u hram, a tom prilikom pojavi se starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.
Za praznik Sretenje još od davnina vezuju se mnogi običaji i razna verovanja, a jedan od najvažnijih jeste molitva. Prema starom narodnom verovanju na Sretenje se sreću leto i zima, a medved izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Postojalo je staro verovanje da na ovaj dan devojka treba dobro da pogleda koga će prvo ujutru sresti, jer je moguće da osoba koju sretne liči na njenu srodnu dušu. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti.