Završiti dva fakulteta svakako je podvig. Obično se radi o srodnim naukama tako da mašinci svoja znanja najčešće dopunjuju elektrotehnikom, hemičari biologijom, građevinci arhitekturom.

Da ova nepisana pravila nisu nužno obavezna potvrđuje Kragujevačanka dr Valentina Opančina.
Ona je danas asistent na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu na katedri za neuroradiologiju, bila je stipendista japanske vlade, njeno ime našlo se na pisaćem stolu Ovalnog kabineta Bele kuće u Vašingtonu, a zvanično je, odlukom Evropske asocijacije neuroradiologa, svrstana među pet najboljih stručnjaka ove oblasti na starom kontinentu.

Lepa doktorka ponos je Medicinskog fakulteta i kragujevačkog Univerzitetskog kliničkog centra. Lista ponosnih tu se međutim ne završava. Pre nekoliko dana dr Valentina Opančina diplomirala je i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu što je čini u najmanju ruku jedinstvenom osobom na našim prostorima.
Ekskluzivno za Infoziju, doktorka i pravnica Valentina Opančina otkriva svoje dosadašnje i planove za buduću karijeru. Blistavu, nema sumnje.

Infozija: Valentina, šta najboljeg studenta Medicine u Kragujevcu može da navede da upiše i završi Pravni fakultet?
Valentina: (smeh) Interesovanje. Beskrajno. Postoji život sa druge strane moje matične nauke, postoji želja da saznam ono što nisam znala. Pravna nauka je za mene uvek bila nešto što sam htela da razumem i naučim. Kad nešto želim da naučim, ja to jednostavno naučim. Postoji ozbiljna veza između medicine i prava i ja sam je prepoznala. Sada hoću da je artikulišem i primenim. Uvek i jedino za dobro pacijenata i lekara.

 

Infozija: Veza između grčkog lekara Hipokrata i rimske boginje Justicije? Gde i kako?
Valentina: Postoji. Moja grana medicine je pre svega dijagnostička. Pacijent, pre invazivne intervencije, mora da da saglasnost. Tu, potencijalno može da nastane problem. Posao lekara – pravnika je da to prenebregne, da stvari dovedemo na potreban nivo. Volintirala sam godinama u UKC, sve vreme pandemije provela u “Crvenoj covid zoni”. To je mesto gde mi je postalo jasno šta u sistemu nije rešeno i gde može da se uradi mnogo. Eto, posvetila sam se tome i diplomirala na Pravnom. Hoću da menjam ono što ne valja, hoću da ostanem u Srbiji, u mom Kragujevcu.
Infozija: Imaš ponude za Ameriku, Nemačku, Italiju… Šta te drži ovde?
Valentina: Patriotizam. Čist, najiskeniji. Sigurna sam da ne mogu sama da uradim dovoljno ali, ako država pomogne, ako Univerzitet pomogne, a verujem da hoće, UKC Kragujevac u nekom delu može da postane svetski prepoznatljiv. To nije stvar politike ili bilo čega drugog, to je stvar nas, a ima nas, koji želimo da budemo deo ozbiljnog, najrazvijenijeg sveta. Medicinski fakultet u Kragujevcu je rasadnik priznatih stručnjaka. Prepoznaju nas na svetskom nivou kao nešto najbolje iz Srbije.


Infozija: Ostavljaš utisak “obične” devojke. Da li je nauka sav tvoj život ili…?
Valentina: Svakako da nije. Volim da izađem, da se provedem… Volim da se vidim sa ljudima i da popričamo uz dobru muziku, neko piće. Slatko mi je kad se u kafiću ili klubu sretnem sa svojim studentima. Tu shvate da sam “obična” i “normalna” osoba jer izlazimo na ista mesta. Narednih dana postajem docent ali to ništa neće da promeni. Studenti su ono što sam ja bila do tek malo vremena unazad. Nauka je inspiracija i kao takva nipošto ne isključuje svakodnevicu. Moji studenti će postati moje kolege kao što sam ja danas postala koleginica svojim profesorima. Taj akademski krug je nezaustavljiv i zato je na neki način začaran. Nauka je poezija, rekao je u nekom razgovoru sa vladikom Nikolajem Mihajlo Pupin.


Infozija: Gde vidiš vrh svoje karijere? Šta je krajnji cilj kome stremiš?
Valentina: Nema kraja na tom putu. Istraživanja služe da otkriju nove vrhove, ljudski mozak je tako projektovan. Upravo je sedamdeseta godišnjica osvajanja Mont Everesta, to je visinska granica planete ali se ljudi i dalje bore da ga osvojenog osvoje. Nauka međutim prevazilazi granice materijalnog. Tu uvek ima dalje. Vrh ne postoji. Postoji samo konstantan uspon uz neizbežne padove. Padovi pak služe da ojačaju i dodatno motivišu.
Infozija: Hvala mnogo na razgovoru, želimo ti slavu Edmonda Hilarija i Norgaja Tenzina.
Valentina: Hvala. Iskustvo me uči da ne postoji nemoguće. (smeh). Ako neko mlad i trenutno dezorjentisan u smislu u kom pravcu treba povesti vlastiti život pročita ovaj razgovor i dobije inspiraciju da uči, radi i stvara, naša zajednička misija je uspela.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *