“Sedmorica odraslih muškaraca bilo je malo da se obgrli vekovima star hrast – poslednji Zapis u ovom kraju. Preživeo je silne vojske, razne narodne nedaće i na kraju je nestao u oluji”, komentariše gotovo kroz suze Radoslav Ćatić čija se kuća nalazi tek nešto više od 100 metara od Zapisa.
“Ovo je loš znak. Nisam nikakav teoretičar zavere, jednostavno i ja i komšije osećamo da je nešto ozbiljno pošlo po zlu”, kaže naš sagovornik koji nam je i poslao fotografije gorostasa – tužnu sliku neukrotive moći prirode.
Meštani Masloševa ne kriju tugu i zabrinutost zbog ovog događaja i sa zebnjom se prisećaju bezbrojnih događaja kojima je Zapis svedočio kroz vekove. U ovom kraju ih je bilo čak devet, a vojske koje su ovaj deo Šumadije zaposedale nisu se libile da ih oskrnave. Poslednji Zapis je sve preživeo, ne i oluju koju ćemo izgleda dugo pamtiti.
“Nema više svedoka vekova, mog učitelja istine”, dirljivo se oprostio Radoslav na društvenim mrežama od poslednjeg Masloševskog zapisa.