Na današnji dan 1856. godine u Smiljanu, u sveštničkoj porodici, rođen je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac “novog tehničkog poretka”, čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku.
Dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke, 10. jul, u Srbiji će danas biti obeležen u Savezu inženjera, čiji je Tesla postao član 1892. godine prilikom jedine posete Beogradu, i to svečanom akademijom u okviru Nacionalne, strateške kampanje osam decenija kulture sećanja na jednog od najvećih umova čovečanstva. Na skupu u Domu Nikole Tesle govoriće između ostalih direktor Teslinog naučnog centra Vordenklif (TSCW), sa Long Ajlenda, jedine preostale Tesline laboratorije, Mark Alesi, i David Vujić, iz tima sedam srpskih inženjera koji su učestvovali u misiji Apolo 11, slanja prvog čoveka na Mesec.
Nikola Tesla je pronalazač jačine magnetnog polja, trofaznog sistema prenosa električne energije, indukcionog motora, generatora i transformatora, fenomena elektromagnetne rezonance, i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, a bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.
Tesla je pionir radio-tehnike, bežične telegrafije i radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.
Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.
Nakon što je završio studije elektrotehnike u Gracu i kratko stažirao u Budimpešti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, čiji je državljanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.
Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, Tesla je u SAD ostvario najveće naučne poduhvate.
Povodom veka od njegovog rođenja, 1956. godine jedinica za merenje visokog napona nazvana je njegovim imeno, kao i jedinica jačine magnetnog polja.
Nikola Tesla rođen je kao četvrto dete Milutina i Ðuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici, u Hrvatskoj.
Bio je veliki pronalazač i naučnik koji je isticao svoje srpsko poreklo.
Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Ðorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.
– Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu – poruči je tada Tesla studentima.
