Od davnina postoji verovanje da od četvrtog dana po Božiću, sve do Bogojavljenja 19. januara traju takozvani “Nekršteni dani”. Ovo je vreme kada su “nečiste” sile posebno aktivne i kada, veruje se, bez preke potrebe ne treba noću izlaziti iz kuće.
Radi se o danima, kaže predanje, u kojima Gospod Isus Hristos još uvek nije bio kršten što demonima daje posebnu priliku da napadnu i zarobe neoprezne duše.
U mnogim delovima Srbije žene u ove dane ne pletu, ne predu i ne peru. Posebno se obraća pažnja na to da se napolju ne ostavlja ništa belo, a nipošto nije dobro da dečije stvari prenoće van kuće.
Tokom “Nekrštenih dana” u selima su od kuće do kuće išli “koledari” – maskirani devojke i momci koji su od domaćina dobijali slaninu, jaja, brašno, rakiju ili vino i pesmom i galamom terali zle sile.
Neki etnolozi ritual sa koledarima porede za zapadnjačkom “Noći veštica”.
Nekršteni dani su uvek mrsni, a ne posti se čak ni sredom i petkom. Prvi dan posta je na Krstovdan, dan uoči Bogojavljenja kada i prestaje ova “pojačana aktivnost nečistih sila”.