Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Georgija – Đurđic.
Smatra se osmom slavom po broju svečara.
Svetog Georgija crkva pominje kako velikomučenika i borca za hrišćanstvo u vreme vlasti cara Dioklecijana.
Na ikonama i freskama uglavnom je predstavljen kao konjanik u vojvodskom odelu kako ubija aždaju, simbol paganstva. Čest je i svetiteljev prikaz sa kopljem u stojećem stavu.
Slavi se dva puta godišnje, Đurđevdan u maju i Đurđic u novembru.
Veruje se da ako na današnji dan bude sunčano, zima će biti oštra. Dani od Đurđica do Svetog Mrate (24.novembra) zovu se Mratinci ili Vučiji dani. U ovim danima, veruju Srbi, ne daje se ništa iz kuće, ne prede se vuna i ne pere se veš. Takođe se veruje da bi krojači i obućari za vreme Mratinaca trebalo da odmaraju.
Običaj je ponegde da se na ovaj dan kolje crno pile ili petao. U Hercegovini ovaj običaj se odnosi na crno jare.
Đurđic u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom.
