U noći između 23. i 24. septembra 1846. godine direktno je posmatrana i otkrivena osma planeta Sunčevog sistema – Neptun. Iako postoje pretpostavke da je posmatrana i ranije, do ove godine nije se znalo da je to planeta. Ovo je i prva planeta čije su postojanje astronomi matematički predvideli.
Razni astronomi su se uključili u potragu za Neptunom dolazeći do različitih proračuna gde bi planeta mogla da se nalazi. Zasluge za njeno pronalaženje pripale su francuskom astronomu Urbanu Le Verijeu.
Galileo Galilej je i ranije posmatrao Neptun u dva navrata, međutim mislio je da je to zvezda i zbog toga nije zaslužan za ovo otkriće.
Evo i nekih zanimljivih činjenica o ovoj planeti.
Vetrovi na Zemlji su povetarci u poređenju sa olujama na Neptunu. Najveća brzina vetra na Zemlji zabeležena je 1996. u Austtraliji i iznosila je 408 kilometara na sat. Na Neptunu uragani dostižu 2.100 kilometara na sat.
Ovo je najhladnija planeta u sunčevom sistemu. Na površini Neptuna temperatura se spušta do 51,7 K, što je prevedeno na Celzijuse -221,45 stepeni. Najniža temperatura na Zemlji zabeležena je u istraživačkoj stanici Vostok, na južnom polu. Ta temperatura iznosi 89,2 C.
Neptun je planeta koja ima prstenove. Naravno, Saturn je kralj prstenova, ali i Neptun ih ima. Zapravo imaju ih još i Jupiter i Uran. Samo Neptunovi prstenovi su sasvim neupadljivi u poređenju sa prstenovima Saturna. To je zato što su sačinjeni od tamnog materijala koji slabo reflektuje svetlo. Neptunovi prstenovi su napravljeni od sitne prašine i nešto kamenja. Ima ih pet a imena su dobili po naučnicima zaslužnim za najvažnija znanja o Neptunu. To su Galle, Le Verrier, Lassell, Arago, i Adams.
Samo je jednom neptun viđen iz blizine. Jedino je Vojadžer 2 posetio Neptun. Bilo je to 25. avgusta 1989. Kada je letelica proletela na 3.000 kilometara od severnog pola planete.
Prilikom ovog proleta Vojadžer je proučavao atmosferu, prstenove, magneotosferu i posmatrao je Triton. Vojadžer je uočio Veliku tamnu pegu, rotirajuću oluju koja je kasnije nestala.