U Staroj skupštini u Kragujevcu danas je održan drugi po redu Festival “Česnice”. U organizaciji Kancelarije za kulturnu diplomatiju i Grada Kragujevca, dvadesetak izlagača predstavilo je, malo je reći remekdela, kućne pekarske radinosti. Centralna tema – božićni kolač poznat i kao Česnica. Pored toga, nisu izostali ni tradicionalno specijaliteti poput domaćih kolača, pita od svega i svačega, gibanica i svega drugog što Srbi tradicionalno poslužuju za Božić.
Šumadija ima možda i najbogatiju tradiciju pripreme božićnih, obrednih hlebova čime čini nemerljivo deo kulturno – gastronomskog nasleđa Srbije.
“Kada smo pre četiri godine skromno počeli u Beogradu, nismo mogli ni da pretpostavimo da će manifestacija nadrasti sva očekivanja i postati regionalni događaj koji se održava u dve zemlje”, kazali su predstavnici organizatora na otvaranju u zdanju Stare skupštine gde je i sam Miloš Obrenović, knjaz srpski, primao božićne čestitke, prkoseći turskoj sili koja ja tada vladala Srbijom.
“Česnica se pravi od belog brašna, ali u davna vremena nije bilo uvek tako. Belo brašno bilo je skuplje od zlata, pa je često morala da se priredi od kukuruznog”, priča jedna od domaćica koja izlaže svoj, može se slobodno reći umetnički domaći proizvod od testa. Dodaje da da su ukrasi obavezni i da među njima mora da bude pravoslavni krst, najčešće sa ocilima.
“Ostali ukrasi, koji se takođe prave isključivo od testa, mogu biti razni prikazi cveća, domaćih životinja, voća, žita, zavisi od inspiracije i veštih prstiju.
Pojašnjava i da su pravila stroga te da se česnica mesi prvog dana Božića, rano ujutru, sa vodom, najbolje sačuvanom od Bogojavljenja i na masti.
“Česnica se u porodici za doručkom okreće kao slavski kolač, preliva se vinom i lomi na nekoliko delova. Ko dobije deo česnice u kojoj je skriven novčić, po verovanju Srba, imaće sreće cele godine. Ko pronadje žrno pasulja, imaće zdravu stoku, dren biće zdrav…”
I tako do u nedogled, zavisno od kraja do kraja gde god na svetu žive pravoslavni Srbi!