SPC i njeni vernici danas slave rođenje Hristovo – Božić.
Pored Vaskrsa, Božić je najvažniji praznik u hrišćanskom svetu.
Srbi Božić slave po “starom” Julijanskom kalendaru, 7. januara. Pored SPC dan rođenja Bogomladenca Hrista danas slave i pripadnici ruske, makedonske i gruzinskе crkve, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, pravoslavni Kopti…
Kod Srba Božić je porodični praznik za koji su vezani mnogobrojni običaji.
Osnovno je prisustvo na jutarnjoj službi posle koje vernici koji su postiili pristupaju svetoj tajni pričešća.
Nakon ovog duboko religioznog čina, ukućani se okupljaju oko porodične trpeze i lome česnicu – posebno za ovu priliku pripremljen hleb.
Veruje se da će onaj kome pripadne komad česnice u kojoj je novčić biti bogat cele godine. Onaj ko u česnici pronađe dren, biće zdrav, ko pronađe zrno kukuruza imaće bogatu letinu…
Božić je porodični praznik pa važi mišljenje da se tog dana ne ide u goste izuzev ako neko od ukućana nije “polažaonik”.
Polažaonik je čovek koji prvi ulazi u kuću i čestita Božić tradicionalnim pozdravom “Mir Božji – Hristos se rodi”!
Ukućani koji dočekuju uvaženog gosta odgovaraju sa “Vaistinu se rodi”!
Običaji dalje nalažu da, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, polažaonik prodžara vatru u ognjištu ili šporetu i izgovori molitvu. Molitva se razlikuje od kraja do kraja Srbije i uglavnom je sastavljena od reči koje se rimuju.
“Koliko varnica toliko parica,
koliko kresnica toliko srećica, a najvažnije zdravlja Bože daj…”
Porodica sa položaonikom bogato i svečano doručkuje. Na trpezi je obavezno “Pečenica”, meso posebno pripremljeno za ovaj dan.
Božić kod Srba traje tri dana, a odlukom Vlade iz 2001. godine proglašen je i državnim preznikom koji se obeležava neradno.