Danas su Duhovske zadušnice, a po crkvenom pravoslavnom kalendaru uvek padaju u subotu uoči praznika Silazak Svetog Duha na apostole. Spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle tokom godine.
Duhovske zadušnice se pominju još u XII veku, a u Šumadiji su posebno značajne jer se tog dana obavezno izlazi na groblje gde se “za dušu” služi posebno pripremljena hrana.
U crkvama se služi sveta liturgija i parastos i čitaju se molitve za sve umrle u svim vremenima.
U selima u okolini Kragujevca postoji verovanje da, ako se upokojenim srodnicima na ovaj dan ne upali sveća, oni će do sledećih zadušnica biti na onom svetu u mraku.
Postoji i običaj da se u ruke ne uzima vuna i da makaze u kući obavezno moraju da stoje zatvorene kako bi se stoka spasila od napada vukova.
Ostaci hrane i poći koji se iznose na groblje obavezno se razdele siromašnima.
Šumadinci posebno vode računa da ovog dana nikako ne oteraju prosjake sa groblja jer bi to razljutilo umrle pretke.
Prema kalendaru SPC, Zadušnice se obeležavaju četiri puta u toku godine i uvek su subotom.