Danas je Veliki petak, dan raspeća Gospoda Isusa Hrista. Smatra se najtužnijim danom u hriščanskoj veri ali i najavom najradosnijeg događaja – Vaskrsenju Hristovom.
Ovog dana u crkvama nema liturgijskog pojanja i pred vernike se iznosi Plaštanica sa likom Isusa koju narod celiva.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto koji simbolizuje Hristov grob, a veruje se i da se prolaskom ispod plaštanice u molitvi ostvaruju dobre i bogougodne želje.
Po Svetom pismu, ovog dana je Hrist raspet na brdu Golgota u Jerusalimu zajedno sa dvojicom razbojnika.
Oko tri sata Duh svoj je predao Ocu, a sva priroda, Božja tvorevina pobunila se protiv zločina i nepravde Pontija Pilata.
Zemlja se zatresla, Sunce se pomračilo, kamenje raspadalo, a zavesa u Hramu se pocepala na polovinu.
Na Veliki oetak se u ruke ne uzimaju ekseri, igle ili drugi oštri predmeti jer se veruje da se tamo povređuju Hristove rane. Izbegava se i svaki drugi posao.
Postoji verovanje da domaćice ovog dana treba da pometu kuću i metlu izbace iz dvorišta kako bi oterali nečistoće.
Veliki petak je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom.
Dan se provodi u najstrožem postu, a ponegde pravoslavni vernici uopšte ne uzimaju hranu.
Piti vino na Veliki petak se smatra grehom jer je vino simbol nevino prosute krvi Isusove.
Na najtužniji dan pravoslavnih hrišćana, u nekim krajevima se kalemi voće.
Veliki petak se ne čestita, u čemu neiskusni vernici često greše.