Letnje računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 31. marta pomeranjem časovnika jedan sat unapred.
Na ovaj način vreme u 2:00 računaće se kao 3:00.
Ovakv način računanja vremena trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru kada se časovnik vraća za jedan sat unazad.
Utisak je da ćemo tog dana spavati jedan sat kraće ali ovo kompenzuje to da će dan biti za ovo vreme biti duži.
Pomeranje sata povremeno utiče na meteoropate i hronične bolesnike koji mogu da osete umor, rasejanost ili neki drugi vid stresa.
Pomeranje sata prvi su uveli Nemci 1916. godine, a sledili su ih Britanci i SAD.
U Srbiji odnosno tadašnjoj SFRJ ova praksa uvedena je 1983. godine.
Evropska komisija je pre tri godine predložila ukidanje sezonskog računanja vremena ali je državama članicama ostavila pravo da o tome same odlučuju.
Časovnici se ne pomeraju na osnovu smene godišnjih doba u Rusiji, Kini i još nekim azijskim i većini afričkih zemalja. U SAD u Arizoni i na Javajima časnovnici se takođe ne pomeraju zbog ogromnog broja sunčanih sati tokom čitave godine.
