Na današnji dan pre 109 godina, Austrougarska je srpskoj vladi uputila ultimatum koji je ubrzao točak istorije. U 18:00 časova baron fon Gizl, Lazaru Pačuu, zastupniku predsednika Vlade Nikole Pašića, predao je sudbonosni dokument.
Na jednoj kucanoj strani veliko carstvo optužilo je malu kraljevinu da je tolerisalo propagandu i druge podrivačke aktivnosti protiv Austrougarske kao i da je Srbija naoružala, obučila I prebacila preko granice osobe koje su izvršile atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna u Sarajevu.
Zahteve koje je Beč podneo Beogradu, der Edvard Grej, britanski ministar spoljnih poslova, rekao je da se radi o najtežim zahtevima koje je ikada jedna država postavila drugoj.
Srbija, izmučena Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine želela je po svaku cenu da izbegne sukob sa višestruko moćnijom carevinom.
Tako je prihvaćeno je 9 od 10 zahteva. Sporan je bio 6. gde je Beč zahtevao učešće u sudskom postupku protiv podstrekača sarajevskog atentata u Beogradu.
Iako diplomatski veoma vešto sročen odgovor nije zadovoljio Beč.
Napad na Kraljevinu Srbiju počeo je 28. jula 1914. Bio je to zvaničan početak najkrvavijeg sukoba u do tada poznatoj istoriji.
