Trogodišnja histerija u vezi sa pandemijom Covid 19 uspela je da iz fokusa javnosti u dobroj meri potisne poražavajuću činjenicu da u Srbiji godišnje od kardio-vaskularnih bolesti umre više od 50.000 ljudi. U ovom trenutku od srčane slabosti (insuficijencija) boluje preko 70.000 hiljada građana oba pola različite životne dobi. Neumoljiva statistika kaže da polovina pacijenata ne doživi pet godina od postavljanja dijagnoze.
Prema rečima prof.dr Vladimira Miloradovića, “posebno zabrinjava činjenica da broj dijagnostikofanih srčanih slabosti konstantno raste”.
-Srčana insuficijencija predstavlja klinički sindrom koji se sastoji iz niza srčanih simptoma od kojih dominiraju opšta malaksalost, gušenje i oticanje potkolenica. Nastaje kao posledica funkcionalnih i strukturnih promena na srcu koje dovode do porasta pritiska u samom srcu i njegove nemogućnosti da “provuče” dovoljnu količinu krvi kroz cirkulaciju, objašnjava za Infoziju Miloradović, rukovodilac angio-sale UKC Kragujevac.
Razlozi za slabost srca pre svega bolesti krvnih sudova i visok krvni pritisak i sve bolesti srca u poodmaklom stadijumu i neadekvatno lečenje neumitno dovode u ovo stanje. Ukoliko se ne leči na pravi način slabost srca brzo napreduje, zahteva česte hospitalizacije zbog izrazitih tegoba i ima izuzetno visoku smrtnost. Smrtnost od srčane slabosti je učestalija od smrtnosti od malignih oboljenja, a od srčane insuficijencije umire više ljudi nego od nažalost široko rasprostranjenih kancera pluća, prostate i dojke.
-Slabost srca iz nekog neopravdanog razloga prolazi “ispod radara” šire javnosti, a stanje je takvo da ga mi koji se bavimo ovim problemom odavno zovemo “karcinom srca”. U poslednjih nekoliko godina i kod nas su se pojavile novine u lečenju slabosti srca. U upotrebu je ušla grupa lekova koji i do 20 procenata smanjuju smrtnost, a tu si i aparati koji značajno povećavaju snagu srca i preveniraju naglu smrt, tvrdi profesor Miloradović i kaže da je “najvažnije ono što se upravo radi, a to je snaženje programa za transplantaciju srca”.
-U našoj zemlji se intenzivno radi na razvoju programa za transplantaciju srca kao i ugradnji uređaja kojima uspešno može da se “premosti” vreme do pronalaženja adekvatnog davaoca. Postoji dosta toga što možemo sami da uradimo, pre svega u delu prevencije. Ako već i dođe do srčane insuficijencije onda je neophodno prilagoditi životni stil stepenu slabosti. Tu je komunikacija sa lekarom od presudnog značaja. Lekar je taj koji individualno i detaljno određuje plan i mere kojih pacijent kome je dijagnostikovana srčana slabost treba da se pridržava. Tada se način života fundamentalno menja. Jednostavno neke ranije navike se momentalno ukidaju, a fokus odlazi na izbor i količinu hrane, pića, fizičkih aktivnosti, odmora i slično”, upozorava poznati kragujevački kardiolog.