Branko Tepić, dečak kojeg na čuvenoj fotografiji Žorža Skrigina iz perioda Drugog svetskog rata u torbi na leđima nosi majka Milica Tepić, preminuo je prekjuče, u svojoj 80. godini, objavljeno je na službenoj Fejsbuk stranici manastira Jasenovac.
Istorijska fotografija na kojoj majka Knežopoljka vodi decu za nas je metafora stradanja civila u ratu. Žena pogureno korača kroz ratnu pustoš dok joj je u nosiljci na leđima beba, a za ruku vodi devojčicu. Prst stavlja na usne i pokazuje joj da bude tiha. Ova fotografije je nastala 1944. godine u Knežici pod Kozarom.
Branko, dečak iz nosiljke, rođen je u septembru 1942. godine, odmah posle kozarske ofanzive. Njegov otac, narodni heroj Branko Tepić – po kom mu je majka Milica i dala ime – u tom trenutku već je bio mrtav: zajedno sa drugim ustanicima okupator ga je uhvatio i obesio u Bosanskoj Dubici. Njegova majka Milica tokom rata je sa decom stalno bila u zbegu u Potkozarju. Tokom jednog od tih lutanja, naišla je na ratnog reportera Žorža Skrigina.
Krajem rata, Milica Tepić se s decom vraća na kućno zgarište u selo Komlenac, gde su ona, Branko i sestra Dragica nastavili da žive. Ipak, četiri godine kasnije, Milica umire, a Branko i Dragica prelaze da žive kod ujaka u obližnjem selu Jošiku. U Bosanskoj Dubici, Branko i Dragica su završili niže razrede škole. Branko se potom školuje u Petrinji, pa odlazi u jedno selo u Baniji, gde je radio kao nastavnik u školi. Tu se i oženio Miljom, vaspitačicom u vrtiću. Život ga je potom odveo u Sisak, gde je živeo sa suprugom i troje dece – sinom Predragom i blizancima Nenadom i Biljanom. Njegova sestra Dragica se udala, a umrla je 1983. godine.
Tokom života u Hrvatskoj, Branko je napravio i vikendicu u selu Velika Gradusa, nedaleko od Siska. Ta kućica će mu, igrom slučaja, dobro doći kada 1991. godine shvati da je đavo došao po svoje, i da je vreme da se iz Siska povuče u selo.
Bažao je od „Oluje“ u Bosansku Gradišku. Stan od 75 kvadrata u Sisku neko mu je oteo.
-Na kraju, ispada da mi je čitav život prošao u izbeglištvu. Ali, srećan sam: kad vidim šta imam, šta ostavljam – pre svega decu i pet unuka – a u kakvim sam vremenima živeo. Nikome nisam na teretu, živim mirno, i posle svega – osećam se kao pobednik – izajvio je u jednom od intervjua Tepić.