Iz vode Šumaričkog jezera u Kragujevcu počela je akcija lova na cverglana. Ova vrsta ribe je velika štetočina, koja je u vodama Srbije skoro punih 100 godina, i jede sve na šta naiđe za sobom ostavljajući pustoš. Ministarstvo zaštite životne sredine je sa ovom akcijom krenulo na teritoriji cele Srbije. Za sada je izlovljeno preko 200 kg – primerci u proseku teže po 12 grama. Plan je da akcija traje do kraja septembra.
Cverglana zovu ga još i manjov, kućin, bodonja. Ova sićušna pošast (većina ih naraste do 10 centimara u dužini) stigla je u Srbiju početkom 20. veka. Donesena je iz Sevrene Amerike u Evropu, jer je neko procenio da će se dobro primiti i u ovdašnjim vodama, i rasti do težine od 3 kilograma, kao i u Americi. Bila je to greška, jer je Cverglan zakržljao. Sa druge strane, zadržao je sve svoje osobine – tri otrovne bodlje na leđima, zbog kojih nema prirodnih neprijatelja kao i proždrljivost. Jede sve na šta naiđe, a posebno voli ikru drugih, domaćih riba. Na sreću, njegov ubod nije previše opasan, ali je izuzetno neprijatan – peče i boli, poput uboda ose. Gde god da se pojavi, on uništava riblji fond.
U Americi ga jede jede jedino bas (vrsta ribe) i, prema Vikipediji, neke zmije.
Cverglan pustoši, rešenja ima malo, a jedno od njih je da se izlovljava. On može da preživi u esktrenim uslovima, u zagađenim vodama, visokim niskim temperaturama i prilagođava gotovo svim uslovima.
Kada su, u okviru projekta, posle devet meseci izlovljavanja, na jezeru Ponjavica, izvadili 20.000 jedinki cverglana, rezultat je bio sjajan. Brojnost bodorki i bandara se povećala za dva do tri puta. Crvenperke su se umnožile čak osam puta. Amur, takođe gost u našim vodama, razmnožio se čak 28 puta.
Cverglan ima odlične odnose omega 3 i omega 6 kiselina, što ga čini vrhunskom zdravom hranom, i idealnim za trpezu.