Željko je rođeni Kragujevčanin i time se ponosi. Mnogo toga zna da radi “uruke” ali više od svega voli da peva… A peva dobro. Baš baš… Od toga, kaže i živi.
“Pevam sve, od “ciganlije” do šansona. Bio sam i na jednom velikom takmičenju ali nisam mogao da ostanem do kraja. Falile pere brate”, kaže Željko.
Žali se i da mu je repertoar u Pešačkoj zoni “sužen”. Voleo bi da peva ono što pevaju ulični muzičari u evropskim gradovima ali, naši ljudi “kintu daju samo kad se peva narodnjak”.
“Grozdinac, legenda… Neponovljiv. Kad pevam njegove pesme imam tremu. Samo za Grozdinca i Tomu imam, što bi rek’o Bora Đorđević, “Kost u grlu”.
I dok se zahvaljuje gospođi koja u kutiju spušta zgužvanu novčanicu od 200 dinara, Željko nehajano baci pogled prema davno prosečnim borovima ispred hotela Kragujevac i pusti glas…
…Nisam te se nagledao…