Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vaznesenje Gosposnje – Spasovdan.
Ovaj praznik uvek pada 40 dana nakon Vaskra.
Jedan je od deset praznika poavećenih Isusu Hristu i uvek se slavi u četvrtak.
Ovaj praznik svedoči da je Hrisros jači od smrti jer se nakon 40 dana od stradanja na krstu sa svojim učenicima našao za trpezom.
Predanje kaže da je Spasitelj tada rekao apostolima: “Idite po svetu i propovedanje Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.
Hristos apostolima tada obeća i Duha utešitelja i zapovedi da do silaska Duha Svetoga ne napuštaju Jerusalem.
Zato što tada poče misija apostolska za spasenje duša verujućih, u srpskom jeziku nastade ime praznika – Spasovdan.
Nakon viđenja sa apostolima, Hristos se uzdignutih ruku izneo na nebo, vrativši se Bogu Ocu na nebesima.
Koliki značaj za Srbe ima Spasovdan govori i istorijski podatak da je car Dušan svoj Zakonik obnarodovao na ovaj dan 1339. godine.
Na Spasovdan se ne radi da “ne bije grom” i da se sačuvaju usevi od insekata i glodara. Običaj je i da se u useve ponašaju krstovi od leskovine.
U mnogim krajevima gde žive pravoslavni postoji običaj da se ljudi kupaju u reci, jezeru ili moru pre izlaska sunca.