Kristofer Taton je iz Lozane u Srbiju došao da sa prijateljem pokrene biznis. Biznis je nažalost propao ali je Kris, kako ga ovde zovu, ostao. Kaže, “zauvek”.
Srpski govori više nego solidno. Danas, osam godina od kako je došao, sebe smatra Srbinom.
“Srbija je raj, a Miloševo njegov najlepši deo. Morava dok teče… peva. Bog je ovde pokazao sav svoj umetnički talenat. Ljudi su dobri i na svoj način zeznuti, žene prelepe, rakija bliska savršenstvu”, kaže Švajcarac koji na rubu pomoravskog sela Miloševo uspeva i da gaji konje.
“Konji su moja velika ljubav. S tim se čovek jednostavno rodi. Ovde smo na neki način skoro pa u divljini i živimo životom koji je naslonjen isključivo na prirodu i bezgranične resurse koja ona daje.
Tek kada se čovek prepusti prirodi i kad udahne ovaj vazduh i posluša ovu tišinu, sazna kako su gradovi zapravo ne baš tako dobra mesta”.
Kris prevodi na više jezika. To mu je izvor prihoda ali je objavio i par kriminalističkih romana. Trenutno mu je u poseti majka, vremešna dama iz Lozane koja se u početku nije slagala sa sinovljevom odlukom da ostane u Srbiji. Danas međutim nema ništa protiv i rado dolazi ali je bila umorna od puta i nije želela pred kamere.
Četrdesetosmogodišnji zaljubljenik u Srbiju kaže i da je ovde upoznao Boga.
“Postao sam pravoslavac. Još se nisam zvanično krstio i nemam slavu ali ću u dogovoru sa sveštenikom narednih dana da obavim i taj posao. Pravoslavlje je moja vera, moj život i jedina istina. Lepota i dubina vere je upravo u tome. Čuješ, vidiš, osetiš… Lako se postaje Srbin. Danas mi se čini sasvim normalnim da čovek poželi da bude Srbin i pravoslavac”, završava svoju priču Kris.
“Dođite dogodine, verovatno ću tada imati da vam poklonim po flašu rakije, kao pravi domaćin. Još nemam svoje šljive ali radim na tome”, govori i maše prekriven prašinom seoskog puta koju smo podigli točkovima.
Doćićemo sa zadovoljstvom, Kristofere Srbine. Obećavamo.