Danas je Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, prate ga brojni običaji i narodna verovanja.
Tog dana Gospod Isus Hristos je vaskrsao i pobedio smrt.
Vaskrs je pokretni praznik koji najranije može biti 4. aprila i najkasnije 8. maja po greogorijanskom kalendaru.
Vaskrs se slavi tri dana, a verujući ljudi se pozdravljaju rečima Hristos vaskrse. Odgovara se sa Vaistinu vaskrse. Ovaj pozdrav se izgovara sve do Spasovdana, četrdesetog dana od dana Vaskrsa.
Ovog dana, po završetku jutarnje liturgije oni koji su postili trebalo bi da se omrsevaskršnjim jajima.
Običaj je da svečani ručak počne u vreme doručka i da se obavezno obavi u porodičnom krugu.
Domaćin prethodno upali sveću, okadi kuću i trpezu i glasno pročita Oče naš.
U nekim krajevima se zadržao običaj da posle vaskršnjeg ručka cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom ili selom.
Običaji nalazu da se na Vaskra ustane rano iako na Velikunsubotu nije preporučljivo zaspati pre ponoći.
Treba se umiti u kojoj je preko noći stajao dren, zdravac, bosiljak i crveno jaje kako bi svi u porodici tokom godine bili zdravi.
Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima kako bi bila rumena.
Čuvarkuća, jaje koje se čuva od prošle godine najčešće se zakopava ispod nekog rodnog drveta.
Postoji i verovanje da su od Vaskrsa do Tomine nedelje otvorena vrata raja i da duše preminulih u tom periodu idu nakon smrti pravo u raj.