Na ovogodišnjem takmičenju STE(A)M IZAZOV ZA SREDNJOŠКOLCE koje sprovodi
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom
prosvete i Fondacijom Petlja, uz podršku Vlade Republike Srbije, dva tima iz Prve
tehničke škole (od ukupno deset) plasirala su se u finale sa svojim projektima.
Prvi tim „Nije kompot, nego kompost“ istražuje i radi na prototipu
osavremenjavanja procesa kompostiranja bio otpada uz pomoć roto kompostera, čiji
se rad automatizuje i prati preko web aplikacije. Motorom se okreće bio otpad,
senzorima se prate vlaga, temperatura, ph vrednost…, merne vrednosti se sakuljaju u
bazu podataka zajedno sa temperaturom i vlažnošću vazduha. Web aplikacija
omogućava praćenje rada i pokretanje motora, kao i polivanje sadržaja kompostera,
sve dok kompost ne bude gotov za korišćenje.
Drugi tim „Jedan klik za jedan cvet“ istražuje i radi na prototipu daljinskog
upravljanja zalivnih sistema korišćenjem tehnoloških inovacija i tehnološku
inteligenciju za zalivanje kako parkovskih, sportskih, poljoprivrednih površina i
staklenika, na osnovu vrednosti koje se senzorima mere. Svi parametri se nalaze u
bazi podataka, plasiraju se na web aplikaciju i polivanje se kontroliše sa
mobilnog telefona. Pritom sistem treba da pamti obrasce i da nema potrebu da
podešava za svako godišnje doba, ili svaku poljoprivrednu kulturu ponaosob, već
vremenom veštačka intiligencija uči kako optimalno da radi i čuva vodeni resurs.
Nakon prezentovanih radova usledila je diskusiji kojoj su prisustvovali
predstavnici JКP Šumadija Кragujevac u čijoj je nadležnosti odvoženje i
zbrinjavanje komunalnog i ostalog otpada.
Otpad je stalni pratilac ljudskog
društva. Nesortiran i nerecikliran otpad ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Кompostiranje je prirodan proces recikliranja organskog materijala, pri čemu se za
taj proces pretvaranja koriste delovi komunalnog otpada koji se transformišu u
kompost. Ukoliko bi ovaj projekat zaživeo, domaćinstva i biznisi mogli bi da biraju
između dve opcije: da organski otpad kompostiraju samostalno u sopstvenim
komposterima, ili da ga proslede na mesta za njegovo prikupljanje. Da bi ovaj
projekat zaživeo neophodno je izgraditi odgovarajuću infrastrukturu, a procenjuje se
da bi komunalni otpad na deponijama bio smanjen za 30%.
Projekat daljinskog upravljanja zalivnim sistemima ima širok spektar primena.
Omogućava precizno i efikasno zalivanje, što doprinosi uštedi vode. Mogao bi se
koristiti u održavanju zelenih površina, uključujući i parkove, sportske terene, kao
i poljoprivredno zemljište.
Uvođenjem savremenih i inovativnih rešenja u sistem poljoprivredne proizvodnje,
dopprinosi se povećanju produktivnosti rada i efikasnosti poslovanja. Sve ovo
treba da se odvija u skladu sa principima održivog razvoja, odnosno zahtevima za
očuvanjem životne sredine, ekonomskim i socijalnim potrebama privrede i društva.
Neophodne su horizontalne i vertikalne integracije u vidu uvođenja precizne
poljoprivrede i stvaranje pametnih sela, zasnovanim na savremenim informaciono-
komunikacionim tehnologijama, kako bismo postali jedna od vodećih zemalja u
proizvodnji organske hrane. Upravljanje resursima na efikasan način doprinosi
održivosti i zaštiti životne sredine.