Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenje Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu.
Spada u dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju brojni običaji.
Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice obeležava se 28. avgusta i uvek mu prethodi dvonedeljni Gospojinski post.
Praznik je uspomena na ovozemaljski smrt Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan je kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Prema verovanju Srba između dve Gospojine, Velike i Male – “period prelaza” važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Presvetoj Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
U ovom periodu bere se lekovito bilje kada mu se pripisuju posebne moći.
Naš narod posebno poštuje Presvetu Bogorodicu, a brojne porodice današnji dan obeležavaju i kao krsnu slavu.
Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević obnavljajući Beograd u 15. veku napisao “Došavši nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Saznaj njega i posvetio ga Presvetoj Bogorodici”.
Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji prate brojni vašari na kojima se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljaju radi slavlja i trgovine.
Na ovaj praznik ne valja obavljati kućne poslove, a pravilo se posebno odnose na žene koje bi ovaj dan trebalo da posvete molitvi i svetom pričešću.
Isusova majka Marija sebe nikad nije smatrala za ‘Bogorodicu’ jer jedini istiniti i živi Stvoritelj univerzuma, Bog Jehova kog je Marija isključivo obožavala celog života, nema ni početak ni kraj (Psal. 90:2). Isus Hrist je Božji Sin i nikada sebe nije smatrao Bogom, već je dok je bio na Zemlji u telu savršenog čoveka, govorio da je Otac veći od njega, molio mu se i pokoravao mu se, a kad izvrši svoju kraljevsku ulogu u budućnoti ponizno i rado će se podložiti svom Ocu i predati mu Kraljevstvo (Jovan 14:28; 1. Kor. 15:28). Takav stav su imali i Marija i apostoli i anđeli. Marija je umrla kao i svako drugo ljudsko biće i ničeg natprirodnog u vezi njene smrti nema, niti je ijedan apostol to zapisao. Nju nisu zvali ‘Prečista’ i sličnim nazivima, već kao i Isus jednostavno žena, ili njegova majka, čak je neki od njih ne spominju ni po imenu Marija (Jov. 19;26; Gal. 4:4). Ona nije nikada smatrala da je ljudi trebaju obožavati, već je sebe smatrala Jehovinom robinjom i sluškinjom koja ima neverovatnu čast da služi Bogu svojih predaka (Luka 1:38). Bila je ponizna i verna žena, mada nesavršena zbog greha Adama i Eve, zato je Bogu prinela žrtvu za greh nakon rođenja Božjeg Sina (Luka 2:24), da je bila svetica ne bi to morala. Bila je siromašna, jer je prinela dve grlice ili dva goluba i nešto brašna, što je umesto jagnjeta ili jareta po Mojsijevom zakonu bilo rezervisano za najveću sirotinju (Lev. 12:6,8). Ipak, bila je verna Jevrejka a posle i hrišćanka koja je primila neverovatan zadatak da jedina u ljudskoj istoriji rodi, te zajedno sa Josifom odgoji i pouči o Bogu Božjeg Sina Isusa. Uzor za mnoge roditelje ili one koji to žele postati. Zanimljivo je da Biblija za razliku od ljudskih predanja i tradicije, ne kaže ni reč da li je otišla na nebo. A Jovan je dao opise u Otkrivenju i čak časti koje su dobili apostoli na nebu, kada je Marija već bila mrtva i po verovanju na nebu s anđelima (Otkr.21:14). A za razliku od ljudi, Bog ne može da laže i dao bi opis njene velike slave da je ona tamo ima (Broj. 23:19; Titu 1:2; Jevr. 6:18).
‘Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, prema nekim izvorima 72 godine’. Ispada da je Marija Isusa rodila ili sa 27 ili oko 40 god. Pošto je on razapet sa 33 i po god. Iako Biblija ne navodi te datume, Marija je verovatno bila dosta mlađa od navedenog kad je rodila Božjeg Sina i imala je 18-20 god. Jer je posle njega, rodila Josifu još sinova, a možda i kćeri, dakle imala je normalni brak i porodicu. Sa 30 ili čak 40 i kusur, u tako teškim uslovima i siromaštvu, verovatno ne bi rađala toliko dece (Mat. 12:46;13:55; Jov. 7:5).