Verujem da su organizatori, odlučujući o tome u kom gradu treba da se govori o ovom zakonu, Kragujevac izabrali kao mesto gde se spajaju vizije i ideje, gde gradimo IT budućnost naše zemlje. Ovde se nalazi najmodernija banka podataka- Državni data centar u kome su smešteni podaci privrede, građana, nacionalnih bezbedonosnih službi, kao i svetskih IT giganata poput IBM-a, Orakla, Huaveja i drugih.U vreme kada informacije prolaze kroz izuzetno dinamične tehnološke transformacije, naša je obaveza da adekvatnom regulativom i standardima prilagođenim Evropskoj uniji čijim vrednostima težimo, zaštitimo građane, kompanije i državu – kazala je prof.dr Anđelka Stojković.
Važeći Zakon o informacionoj bezbednosti usvojen je 2016. godine. Od tada do danas je imao dve izmene, a ovoga puta, pošto je reč o najvećoj izmeni, pristupilo se izradi novog zakona. U radu radne grupe koja je izradila nacrt zakona, pored Ministarstva informisanja i telekomunikacija kao predlagača zakona, učestvovala su i druga ministarstva, nadležni državni organi, lokalne samouprave, akademska zajednica i civilni sektor.
Milan Vojvodić, šef Odseka za regulativu u oblasti informacionog društva iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija predstavio je Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti. U svom izlaganju posebno se osvrnuo na mere zaštite IKT sistema od posebnog značaja, organe koji su nadležni za prevenciju i zaštitu od bezbedonosnih rizika u IKT sistemima kao i vršenje nadzora nad sprovođenjem zakona. Vojvodić se zahvalio ovom prilikom NALED-u i UNDP-ju na podršci prilikom izrade ovog nacrta.
Inače, Javna rasprava o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti traje do 30. avgusta 2023. godine i ovom prilikom upućen je još jedan poziv građanima i stručnoj javnosti, da do tog datuma dostave svoje sugestije i komentare elektronskim putem na adresu nevena.antonijevic@mit.gov.rs ili pisanim putem na adresu Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.