I ove godine na platou Šumadija sajma održava se tradicionalni Krstovdanski vašar. Sve vrišti od boja raznovrsne robe poređane ne velikom broju tezgi. Iza njih, šeretski galame prodavci hvaleći svoje proizvode, od liciderskih srca i svilenih bombona da ražnjeva za pečenje i trpezarija i spavacih soba. Svega ima na vašaru.
“Godinama dolazim iz zapadne Srbije na sve kragujevačke vašare. Danas već od sabajle, dobar pazar”, kaže proizvođač zemljanih sudova. U ponudi ima sve, od malih, gotovo ukrasnih do velikih lonaca za neponovljivi svadbarski kupus.
“Kako ti se zove unuče”, pita vesela Romkinja gospođu koja jedva savladave nestašnog četvorogodišnjaka, vukući drugom rukom gomilu nakupovanih stvari.
“Lazar”, odgovara dok joj šarmantna prodavačica dodaje preko tezge slatkiš na kome je šećernim slovima ispisano “Laza”. “Ne treba ništa, sladak ti je k’o lizalo”, kaže.
Na susednoj tezgi domaća ljuta papričica, kompletna zimnica, začini i slatko od sveg voća koje plodna srpska zemlja tokom godine rađa.
“Ljuta brate, ljuća od ljute žene”, tvrdi prodavac.
Da vašarsi ambijent bude potpun, odmah pored smestilo se bezbroj prodavaca ariljskog i turskog veša. Za njima teđaju se prodavci raznog alata, kućnih aparata i audio opreme.
“Ovaj bluetooth kad pustiš, prozori ispadaju na dve kuće okolo – tako svira”, reklamira svoju robu prodavac sa simpatičnim moravskim akcentom.
Naravno, na vašaru mora i da se pojede i popije. Ko se krstom krati na Krstovdan posti, kažu naši stari ali, za svaki slučaj, pored girica i prženog oslića, našlo se i pečenje roštilj. Po više nego pristojnim cenama, pojedeno može i da se zalije.
Da sve viđeno bude u pravom duhu Šumadije, pobrinuo se i lokalni frulaš koji godinama obilazi vašare u Kragujevcu i prelepe narodne melodije svira nekako više za svoj groš.