U nedelju, 20. septembra, uoči Dana grada Višegrada, na čuvenom Bikavcu svečano je otkrivena bista posvećena pesniku, kompozitoru i muzičkom velikanu Dragiši Nedoviću, čoveku koji je iza sebe ostavio nebrojene hitove i neizbrisiv trag u narodnoj muzici čitavog regiona.
Povod za podizanje ovog spomen-obeležja jeste njegova kultna numera „U lijepom starom gradu Višegradu“, pesma koja je postala neraskidivi deo identiteta ovog kraja. Nedović je ove stihove napisao inspirisan boravkom u Višegradu tokom služenja vojnog roka i iskrenom ljubavlju koju je tu doživeo.
Bista je postavljena zahvaljujući velikom angažovanju i dobrovoljnim prilozima Kragujevčana — poštovalaca Nedovićevog stvaraštva — uz podršku uprave grada Višegrada, koja je obezbedila neophodne dozvole i realizovala građevinski deo posla za postavljanje biste, rad akademskog vajara iz Kragujevca.
Ko je bio Dragiša Nedović?
Rođen u Kragujevcu 1916. godine u siromašnoj radničkoj porodici, Dragiša Nedović je već u ranoj mladosti sa gitarom u ruci krenu put Balkana. Samouk, ali obdaren izuzetnim sluhom i osećajem za stih, stvorio je stotine pesama koje su vremenom u narodu prihvaćene kao narodne tradiconalne melodije.
Njegov stvaralački opus bio je fascinantno raznovrstan:
Šumadijske pesme: Autor je nezaboravnih pesama poput „Ojdanićo rođena kćeri“, „Stani, stani, Ibar vodo“ i „Obrao sam zelen bostan“.
Sevdalinke: Osim pesme o Višegradu, napisao je i „Izbosne se jedna pesma poje“, „Kraj Bosne se bašta zeleni“ i mnoge druge.
Dalmatinske pesme: Boraveći u Dalmaciji stvorio je vanvremenske numere kao što su „O lipa mladosti“, „Kad si bila mala Mare“ i „Otiš’o je otac moj odavno“.
Njegov život obeležile su i teške istorijske okolnosti — tokom Drugog svetskog rata deportovan je u nemački logor u Datu, odakle se vratio narušenog zdravlja. Iako je stvorio pesme koje su obeležile čitavu jednu epohu muzičke kulture na Balkanu, Nedović je decenijama bio zapostavljen od strane zvaničnih institucija i često nepravedno izostavljan sa spiska autora svojih najpoznatijih dela.
Postavljanje biste na Bikavcu spaja stvaralački duh Kragujevca i Višegrada i predstavlja važan korak ka očuvanju sećanja na umetnika čiji stihovi žive i danas.