5. jul 2025.
Nedavno potpisivanje ugovora između direktora “Srbijagasa” i grada Kragujevca, vrednog 44 miliona evra, predstavlja prekretnicu u borbi za zdraviju životnu sredinu. Ovaj sporazum otvara mogućnost svim domaćinstvima da se u naredne dve i po godine priključe na gasovodnu mrežu, čime se direktno adresira jedan od najvećih ekoloških problema Kragujevca – aerozagađenje.
Kragujevac, kao i mnogi gradovi u Srbiji, suočava se sa ozbiljnim problemima kvaliteta vazduha, naročito tokom grejne sezone. Glavni izvor ovog zagađenja su, uz saobraćaj i industriju, individualna ložišta na čvrsta goriva.
U gradu se procenjuje da postoji 8.000 individualnih ložišta koja koriste ugalj, drva i druge oblike čvrstih goriva, često niske energetske efikasnosti.
Sagorevanje ovih goriva emituje velike količine štetnih materija, pre svega PM čestica (PM10 i PM2.5), sumpor-dioksida (\text{SO}_2) i azotnih oksida (\text{NO}_x). Ove čestice su najopasnije jer prodiru duboko u pluća i krvotok.
Ugovor o gasifikaciji nudi sistemsko rešenje za eliminisanje ovog zagađivača, nudeći građanima energetski efikasniju i ekološki prihvatljiviju alternativu.
Prelazak na gas nije samo ekološki ispravan potez, već je i dugoročno ekonomski najisplativija opcija za grejanje domaćinstava.
Savremeni gasni kotlovi, posebno kondenzacioni, postižu visoku efikasnost (i do 98%), što znači da se gotovo sva uložena energija pretvara u toplotu.
Iako cena gasa varira, gas eliminiše potrebu za kupovinom i skladištenjem drva ili uglja, radom oko loženja, čišćenjem pepela i periodičnom zamenom dotrajalih peći.
Gas omogućava preciznu regulaciju temperature putem termostata, što znači da domaćinstvo troši onoliko energije koliko mu je stvarno potrebno, izbegavajući prekomerno grejanje i nepotrebnu potrošnju.
Korisnici gasa plaćaju energente nakon potrošnje, čime se rasterećuje budžet od jednokratnih, velikih izdataka za kupovinu ogreva na početku sezone. Takođe, troškovi redovnog održavanja gasnih kotlova su obično manji u odnosu na kotlove na čvrsta goriva.
Prelazak sa čvrstih goriva na prirodni gas donosi višestruke benefite, prvenstveno sa aspekta zaštite životne sredine i javnog zdravlja.
Drastično smanjenje aerozagađenja – Prirodni gas je najčistije fosilno gorivo.
U poređenju sa ugljem ili drvima, sagorevanje prirodnog gasa praktično ne emituje PM čestice.
Emisije sumpor-dioksida (\text{SO}_2) su zanemarljive, a emisije ugljen-monoksida (CO) i azotnih oksida (\text{NO}_x) su značajno niže.
Gasifikacija 8.000 ložišta direktno će uticati na drastično poboljšanje kvaliteta vazduha u gradskim i prigradskim zonama, čineći Kragujevac gradom sa čistijim disanjem.
Poboljšanje zdravlja stanovnika, posebno dece –
Zagađen vazduh je tihi ubica koji direktno utiče na stopu oboljenja.
Smanjenjem koncentracije PM čestica smanjuje se rizik od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i bronhitisa, posebno kod dece, čiji su respiratorni sistemi još u razvoju i najosetljiviji na zagađivače.
Fine PM čestice su povezane i sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Čistiji vazduh direktno doprinosi smanjenju stope kardiovaskularnih oboljenja.
Za Kragujevčane, prelazak na gas znači manje dana pod gustim smogom, manje izloženosti toksičnim isparenjima i generalno bolji kvalitet života i duži životni vek.
Projekat gasifikacije je prepoznat kao nacionalni prioritet u domenu ekologije.