Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja.
Običaj da se ovog dana ne rade kućni niti bilo koji drugi poslovi.
Sveti Jovan se naziva Krstiteljem jer je u reci Jordan krstio Isusa Hrista. Otuda u Srba običaj da se ovog dana bratije i kume.
Sveti Jovan je živeo asketskim životom, hranio se insektima i medom, a uvek se odevao kamiljem kožom.
Istorijski podaci potvrđuju da je svetitelj pogubljen u vreme kralja Iroda.
Njegova desna ruka kojom je zahvatio vodu iz reke kako bi krstio Hrista čuva se u manastiru u Cetinju i u vlasništvu je SPC.
Za ovu slavu vezuje se davno zaboravljeni običaj umivanja ikona. Naime, verovalo se da na Svetog Jovana ikone valja izneti na izvor ili bunar i prebrisati ih vlažnim platnom. Na taj način svetitelju su prinošene molitve za zdravlja domaćina i svih ukućana.