Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi.
Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik pa se svetiteljki molitveno obraćaju žene svih vera i nacija.
Posebno je poštovana kod Srba koji je smatraju zaštitnicom žena, siromašnih i bolesnih.
Prema narodnom predanju danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš niti obavljaju bilo kakve kućne poslove kako ne bi navukle gnev svetiteljke i izbegle trnjenje ruku tokom godine.
Mlade devojke ovog dana beru cveće i njime ukrašavaju dom. Veruje se da tako obezbeđuju mir i blagostanje u porodici. Devojčicama se oblače nove haljinice da bi lepotom i urednošću privukle sreću.
Devojke mogu da sačuvaju mrvice slavskog kolača ispod jastuka i tako usniju budućeg muža.
Sveta Petka je rođena u gradu Epivatu kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem 10. veka. Poticala je iz imućne porodice, a mnogi veruju i da je poreklom Srpkinja. Posle smrti roditelja Sveta Petka se zamonašila u manastiru Svete Sofije u Carigradu, a život je provela u pustinji u postu i molitvi.
Mošti svetiteljke su više puta prenošene, a na molbu kneginje Milice počivale su i u Beogradu gde se danas nalazi jedan njen prst koji se smatra čudotvornim.