Memorandum o saradnji Kragujevca i opština na severu KiM – Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan potpisali su gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić i predsednici Privremenih organa opština – Ivan Todosijević, Srđan Vulović, Ivan Zaporožac i Zoran Todić.
“Cilj potpisivanja Memoranduma je naš doprinos potvrdi da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i da jednostavno ne postoji razlog da se o tome uopšte razgovara. Sa druge strane naši sugrađani koji su izbegli i interno raseljeni sa KiM čine naš prostor bogatijim u svakom smislu – kulturološkom, istorijskom, bratskom”, kazao je gradonačelnik Kragujevca, grada u kome živi više od 12.000 Srba izbeglih sa Kosova i Metohije.
U ime Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zamenik direktora, Borislav Tajić zahvalio se Kragujevčanima i naveo da centralni grad Šumadije treba da bude primer ostalim sredinama kako se na terenu rešavaju problemi izbeglih i interno raseljenih lica.
“Ovaj Memorandum novi je pristup pomoći našim ljudma sa KiM. Od izuzetnog je značaja i mogućnost koju smo danas otvorili da se ljudi, kroz druženje i direktnu komunikaciju bliže upoznaju i time bolje razumeju”, rekao je Tajić i dodao da je Kragujevac grad u kome se neguje tradicija i običaji Srba sa Kosova i Metohije kao i da očekuje da će Zavičajni klub imati u tome značajnu ulogu.
I Nedeljko Tomović, predsednik Zavičajnog udruženja “Ibarksi Kolašin”, jednog od inicijatora današnjeg Memoranduma u Kragujevcu smatra da se radi o događaju koji će bitno popraviti status najugroženijih Srba i nealbanaca koji su proterani sa Kaosova i Metohije.
“Tu smo da pružimo humanitarnu, socijalnu, političku, pravnu i svaku drugu pomoć našim ljudima sa prostora KiM koji žive na teritoriji grada Kragujevca”, rekao je on.
Brojni gosti na platou ispred “Šumadija sajma”, gde je Memorandum potpisan, potrudili su se da atmosfera bude u skladu sa navikama naših ljudi sa Kosova i Metohije koje se nimalo ne razlikuju od običaja Šumadinaca.
Uz narodnu muziku iz svih krajeva naše zemlje, ljubitelji dobrog zalogaja mogli su da probaju i fliju, tradicionalni specijalitet Srba sa Kosova i Metohije.
Marija Ilić iz Zubinog Potoka otkrila je tajnu pripremanja ove specijalne vrste pite za koju su kragujevačke domaćice pokazale ogromno interesovanje.
“Flija ili Filija se uglavnom sprema kad je slava ili neko veselje. Postoje posna i mrsna varijanta flije ali ko je probao, nema zamerke na bilo koju opciju. U fliju se ljudi odmah zaljube i traže recept. To je dokazano pravilo”, kaže lepa Marija kojoj je priprema ovog specijaliteta obična rutina.
“Testo je slično kao za palačinke. Onda se ređa red testa pa red fila. Tako ide sve dok se tepsija ne popuni. Najbolja je ona flija koja se peče ispod sača i to je zapravo jedina prava stvar, sve drugo može da bude lepo i ukusno ali je u suštini improvizacija. Sač je sač”, otkriva kulinarsku tajnu Marija.
“Važno je i da je mleko, sir i kajmak za nadev domaći, naš, kosovskometohijski”, završava Marija priču dok seče komade vruće flije i žuri da se presvuče za nastup folklornog ansambla u kome igra.
Poruka iz Kragujevca je jasna – Kosovo
je srce Srbije.