Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se uvek proslavlja 6. maja i posvećen je obeležavanju uspomene na Svetog Đorđa.

Svetitelj je jednako poštovan i kod vernika katoličkog obreda dok je kod Srba poprimio i neke druge osobenosti isprepletane sa predhrišćanskim verovanjem balkanskih naroda.
Đurđevdan je praznik za koji je vezan veliki broj narodnih običaja i magijskih rituala vezanih za zaštitu zdravlja i plodnosti. Tako je Sveti Đorđe zauzeo mesto starog srpskog božanstva Jarila. U hrišćansko vreme praznik je zapravo uspomena na pogubljenje Svetog Đorđa (Georgija) 303. godine.
Ovaj dan se smatra granicom između zime i leta.
Ovog dana pletu se venčići od raznog bilja, umiva se vodom u kojoj je prethodno potopljen bosiljak, prvi pit tokom godine kupa se u rekama…
Vrata i kapije kite se vencima od “durđevskog” cveća: đurđevka, mlečike i drugog. Venci iznad vrata čuvaju se rokom čitave godine.
Veliku važnost imalo je kupanje u reci pre izlaska sunca, posle čega su se devojke valjale po zelenom žitu opasane drenovim i vrbovim prućem.
Narod je pred zoru masovno izlazio na uranke koji su se organizovali na zgodnim mestima u šumi, na proplanku ili pored vode.
Za uranak se obavezno pripremalo jagnje na ražnju i obilje druge hrane i pića. Pesma i igra uz gozbu trajali su do popodne.
Veruje se da na Đurđevdan ne treba spavati jer se tako izbegava glavobolja. Ako pak neko i zaspi treba na Markovdan da prespava na istom mestu kako bi se zaštitio.
Ovog dana se pale velike vatre kako bi se sela zaštitila od delovanja veštica i drugih zlih sila koje od danas postaju posebno aktivne. Veruje se da ako je na Đurđevdan vedro, biće rodna godina kao i da će, ako pada kiša, leto biti sušno.
Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju u vojvodskom odelu kako kopljem probija aždaju. Aždaja u ovom slučaju predstavlja neznaboštvo koje je mnoge nedužne progutalo.
U tursko vreme haračlije su na ovaj dan, kao i na Mitrovdan, prikupljale deo poreza.
Hajduci su napuštali svoje jatake i ponovo se okupljali kako bi nastavili hajdukovanje.
Đurđevdan se proslavlja i kao Dan Grada Kragujevca.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *