Za vreme NATO agresije na SRJ Kragujevac je bio meta napada 20 puta. Prvi vazdušni udar dogodio se desetak minuta nakon signala za vazdušnu opasnost, 24.3.1999. u 20:35. Meta je bila kasarna “Milan Blagojević”.
Saša Petrović iz ovog grada bio je mobilisan već mesec dana, a u trenutku prvih eksplozija bio je na stražarskom mestu neposredno uz gađane objekte.
“Niko nije verovao da će se to zaista desiti. Kada su se začule sirene, pomislio sam da je u pitanju vežba. Posle par minuta strahovit prasak i sve se u deliću sekunde pretvorilo u prah i pepeo”, priseća se svog vatrenog krštenja ovaj pedesetpetogodišnjak kome su eksplozije NATO bombi postale rutina jer je kasnije prekomandovan na borbene položaje RViPVO.
“Detonacija je bila toliko jaka da me je taj vazdušni udar bukvalno bacio na drugu stranu ulice, prekoputa kasarne. Bilo je to jezivo iskustvo. Krenuo sam da trčim onako kontuzovan prema kućama u blizini jer se plamen nad pogođenim objektima čini mi se dizao do neba”, priseća se Saša i navodi i jednu blago komičnu situaciju koja je usledila.
“Iz jednog dvorišta se začuo glas koji je naredio “Stoj pucaću”! Bio je to čovek sa lovačkom puškom spreman da brani svoju kuću. Kao da je očekivao nekakve Nemce iz Drugog svetskog rata”, završava duhovito svoju priču Saša Petrović koji ni sam nije svestan kako je preživeo prve bombe koje su pale na Kragujevac.
Goran Jovanović (53) sećaće se dok je živ 8. maja 1999. kada je u naselju Aerodrom pogođena zgrada pošte, tek stotinak metara od njegove terase na kojoj je te noći poželeo da na miru popuši cigaretu.
“Bilo je par minuta pre ponoći. Izašao sam na terasu i krenuo da zapalim. Čudno je, gotovo filmski kako su se stvari u deliću sekunde poklopile. Pokušao sam da kresnem upaljač. U istom trenutku začuo se neverovatan pisak i stravičan tup udarac. Odmah je bilo jasno da je pogođena pošta i da je svaki pokušaj bega besmislen. Još koji trenutak čekao sam da se dogodi eksplozija i da se prepustim sudbini. Nije se međutim dogodilo ništa. Bomba srećom nije bila ispravna, a da jeste, pitanje je šta bi se desilo i meni i mnogim žiteljima naselja jer je deo oko pošte izuzetno gusto naseljen”, seća se svog iskustva ovaj službenik iz Kragujevca.
Centralni grad Šumadije najteže je pogođen prilikom bombardovanja pogona Zastave kada su, u više navrata, potpuno uništeni Računarski centar, Fabrika automobila, Kovačnica, deo Fabrike oružja, Energetika, deo Zastava Kamiona, Lakirnica, Alatnica… U tim napadima na fabrička postrojenja ranjeno je 124 radnika. Broj nastradalih učesnika u rasčiščavanju ruševina koji su kasnije preminulo od posledica udisanja štetnih materija nikada nije tačno utvrđen. Razni vidovi kancera u godinama koje su sledile pokosio je najveći deo radnika koju su došli u kontakt sa piralenom, visoko toksičnom materijom koja se izlila prilikom jednog od vazdušnih udara.
Jedna koleginica koja nije želela da se pojavljuje u javnosti samo se kratko prisetila…
“Bila sam na novinarskom zadatku i u jednom trenutku sam pešice prelazila veliki prostor od Fabrike oružja do Upravne zgrade. Fabrički krug je bio potpuno pust, nigde nikog od hiljada ljudi koji su tu svakodnevno radili. I danju i noću Zastava je bila pravi grad u gradu. Sada, svuda okolo samo ruševine i zgužvani limovi. U toj zlokobnoj tišini čula sam sebe kako jecam. Nisam bila svesna da sam plakala kao nikada pre u životu”, priseća se ova penzionerka najtežeg dana u dugogodišnjoj novinarskoj karijeri.
Građani Kragujevca proveli su ukupno pod vazdušnom opasnošću 40 dana, 6 sati i 33 minuta.
Bilo, ne ponovilo se!