Prošlo je tačno mesec dana od kako su pravoslavni vernici pompezno i uz stare ali i novokomponovane običaje u svoje domove uneli badnjak.
Kako širom Srbije, tako i u Kragujevcu, posne trpeze bile su zatrpane đakonijama, ribom, nezaobilaznim prebrancem, suvim voćem…
Pevalo se svečarske noći:
“Oj, badnjače badnjače, ti naš stari rođače, dobro si nam došao i u kuću ušao.
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače…”
Deca su veselo pijukala, dok ih ukućani posipaju žitom. I sve bi bilo idilično da naše naravi i tokom najradosnijih hrišćanskih praznika ne izađu na površinu.
Kadrovi badnjaka koji su “odslužili” svoje zabeleženi su u kragujevačkom naselju Aerodrom i nikome ne služe na čast.
Razbacani pored kontejnera ili na izolovanim gomilama svedoče o našem nemaru i elementarnom nepoznavanju vere i narodnih običaja.
I da ne bude samo kritika evo šta se sa badnjakom radi ukoliko živite u stanovima i nemate gde da ga sagorite.
Idealno je da se badnjak ostavi negde u prirodi, nipošto na smetlištu.
Preporučljivo je i da se badnjak okači o neko drvo, najbolje ono koje rađa plodove. Sve drugo je, prema tumačenju crkve ali i narodnom verovanju – greh.
Na posletku treba znati da badnjak simbolizuje hrast koji su pastiri donele da ga založe i ogreju pečinu u kojoj je rođen Gospod Isus Hristos.
Zato ubuduće, pamet u glavu!