Badnji dan najavljuje jedan od najvažnijih praznika u hisćanstvu – Božić. Ovog dana je predviđen završetak božićnog posta i doček rođenja Hristovog.

U našoj tradiciji, ime Badnji dan vezuje se za Badnjak, deo hrastovog drveta koji se ovog dana seče i pali.
Većina narodnih običaja vezana je za vreme paganstva ali je crkva vremenom uspela da pronađe način da rituale vezane za ovaj dan stavi u kontekst hrišćanstva. Tako je potpaljivanje Badnjaka postalo centralni deo obeležavanja ove svetkovine.
Odlazak u seču Badnjaka vezan je za zoru i obično se prati pucnjavom iz oružja ili prangija.
Pre sečenja hrastove grane, običaj balaže “dobrojutrenje”. To podrazumeva molitvu za sreću i zdravlje i obavezno posipanje žitom, zdravicu vinom ili rakijom i, ponegde, darivanje hrasta posebno pripremljenim hlebom.
Badnjak se saseca sa istočne strane. Postoji i verovanje da je najbolje Badnjak odseći sa tri udarca sekirom.
Badnjak se u kuću unosi u večernjim satima kada se inače obavlja i najveći broj ritualnih radnji.
Domaćin predveče unosi Badnjak u kuću, simbolično kuća na vrata, a ukućani pitaju ko je?
“Srećno Badnje veče”, kaže onaj koji unosi Badnjak dok mu ukućani odpozdravljaju sa “Bog ri dobro dao i sreće imao”!
Nakon unošenja Badnjaka, svuda po kući se rasipa slama, posebno oko mesta gde će biti postavljena posna večera.
U nekim krajevima, večera se na podu jer to podržava sećanje na vreme kada je rođen Bogomladenac Isus Hristos.
Predanje kaže da se tokom Badnje večeri peče božićna pečenica, namenjena za sutrašnji dan.
Vodi koja se zahvati u Badnjoj noći, pre izlaska Sunca, pripisuju se magijska značenja. Po pravilu, zahvataju je devojke, a svi se ukućani njom umivaju kako bi tokom cele godine bili zdravi. Ovom vodom se mesi Česnica.
Ritualno paljenje Badnjaka označava završetak Badnjeg dana i pocetak Božića.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *