Ko poželi da istražuje nešto o Hobitima, obično se prvo obrati Vikipediji.
Tamo piše da su Hobiti mitski narod, niskog rasta, da su podeljeni u tri grupe i da se naseljavali Središnje zemlje.
Oni gladniji znanja morali bi da čitaju Tolkina.
Pravi istraživači međutim znaju da se
30 kilometara istočno od Kragujevca, u Batočini nalazi se jedina autentična kuća Hobita u ovom delu sveta…
Sagradio je Nagib Ismailović, primenjeni umetnik iz Kragujevca. Koristio je znanja stečena u literaturi i kinematografiji. Kuća je namenjena pre svega deci ali je i ostvarenje jedne od Nagibovih strasti… Pretvaranju mašte u realnost.
Uspeo je Nagib da spoji nespojivo… Tolkinovu priču i srpsku istoriju. Kaže da je pisac inspiraciju našao u albanskoj golgoti Srba. “Povratak kralja” je kaže, dokaz za njegovu tvrdnju i navodi da se ambijent opisan u Tolkinovom delu neobično podudara sa Čakorom i Prokletijama.
“Ostalo je plod mašte, a za sve što stvaralac izmašta, uvek postoji utemeljenje u nečemu što se u zbilji dogodilo”, tvrdi Nagib.
Nagibov dar primetili su i ljudi iz sveta filma. Reditelj Milan Dujović, nakon što je video umetničku postavku u manastiru Lešje poželeo je da ovaj svestrani Kragujevčanin odradi zahtevnu scenografiju za igrano dokumentarni film o prvim vekovima hrišćanstva. Nagib je tako, u okolinu Kruševca preselio drevnu Kartaginu. Nepopravljivi entuzijasta i perfekcionista uspeo je da za potrebe filma obezbedi i pesak iz Sahare.
“Morao sam da uđem u materiju. Morao sam da se kako znam i umem vratim u treći vek i prikupljeno znanje o tom vremenu pretočim u stvarnost”, kaže umetnik koji je, pored činjenice da je gospodar sto zanata, i pasionirani sakupljač starina, arheolog amater, minerolog, gljivar, audiofil, muzičar, svetski putnik…
Beskrajna mašta, besprekorno vešti prsti i spremnost da uvek ide u susret vlastitoj viziji ono je što čini ovog neobičnog čoveka.
Šta je sledeće ne zna ni Nagib. Kaže, možda će jednom napraviti i Mesec. Ako zatreba i ako i njega ljudski rod, ovakav kakav je, nekako potroši.