Site icon Infozija

Povodom 30 godina od smrti Desanke Maksimović: Izložba u Kragujevcu “Bajka o pesmi”

Povodom obeležavanja 30 godina od smrti Desanke Maksimović, i u čast
nastanka i uticaja “Kravave bajke”, Muzej “21.oktobar” i Spomen-park
Kragujevački oktobar Vas pozivaju na otvaranje izložbe “Bajka o pesmi”,
autora Marka Terzića, višeg kustosa ovog muzeja.

Svečano otvaranje ove izložbe uz obraćanje najbližeg člana porodice velike
pesnikinje, biće organizaovano dana 12.09.2023. u 19 časova, u prostoru Muzeja
“21.oktobar”.

” Često se dešava da umetnička dela utiču na recipijente, da ih u različitoj meri
menjaju. Značajna umetnička dela snažno svetle i van konteksta i vremena u kome su
nastali. Ali veoma mali broj umetničkih dela je uspeo da prevaziđe svoju prirodu,
ponajviše usled talenta i posebnog nadahnuća autora, te je postao sam način
sagledavanja, identifikator i verifikator kroz koji se posmatra neka društveno
politička stvarnost, proces ili neki specifičan i posebno važan događaj.

Za Muzej “21.oktobar” nema važnijeg umetničkog dela koje je nastalo na kontekstu
zločina koji su nacisti počinili nad nedužnim ljudima oktobra 1941. godine u
Kragujevcu i okolini, od “Krvave bajke”Desanke Maksimović. Izložbom “Bajka o
pesmi” nastojimo da se dostojno odužimo tom posebnom umetničkom delu i njegovom
nemerljivom uticaju na javno percipiranje ovog zločina, te na sam narativ oko koga je
naš muzej i izgrađen.
Izložba je rezultat dugog i uzbudljivog istraživanja o fenomenu jedne pesme, ali i
poziv na razmišljanje o tome da li društvena stvarnost danas uopšte može biti
regenerisana uticajem umetnosti, lepote, poštenja i istine, i biti vraćena na put
antifašizma i antiratnih vrednosti sa koga u našem vremenu ima sve više skretnja.

Na ovoj izložbi javnost u Srbiji će uopše prvi put, baš u Muzeju “21.oktobar”
premijerno moći da vidi originalno rukom velike pesnikinje napisanu “Krvavu
bajku” koja je pesnikinja sa sobom jako dugo nosila na javna čitanja svoje poezije,
smeštenu u originalni sanduk u kome je prvi zapis te pesma bio pažljivo sakriven
od nacista i njihovih pomagača u toku Drugog svetskog rata, zatim lične predmete i
portret umetnice nastao pred samo pisanje ove pesme, javnosti do sada nepoznato
pismo u kojem je pesnikinja morala da brani samu pesmu od previše revnosnih
cenzora, dokumentovan poseban odnos Kragujevca, našeg muzeja i same umetnice,
pesnikinju kao slavno lice nekog drugog vremena te odjeke toga u današnjici, i
mnogo, mnogo toga drugog…”

Marko Terzić

Exit mobile version