Gradski kamerni orkestar i simfonijski orkestar Muzičkog centra iz
Kragujevca će povodom obeležavanja 200-te godišnjice rođenja kneza
Mihajla Obrenovića 16. septembra, na Đačkom trgu od 21.00 sati, izvesti nekoliko sačuvanih marševa i
igara za orkestar koje je pisao Josif Šlezinger. Tim povodom će premijerno
u Kragujevcu biti izvedena kompozicija „Što se bore misli moje“ Alojza
Kalauza, na tekst kneza Mihajla, koju je aranžirao Marko Nešić koji će i
dirigovati sa svim ansamblima. Solisti su: Vojislav Spasić i Danica Spasojević.
Muzika 19. veka u Srbiji Knjaz Miloš je od strane pojedinih istoričara iz 20. veka nepravednonazivan pogrdnim imenima tipa: „nepismeni apsolutista pelengaćama“, „neuki svinjar“ i slično. Čak i da je to istina, sagledavajući njegovuvladavinu u 2 navrata i pre svega u kom pravcu je uspeo da povede srpskinarod posle Drugog ustanka, mora se priznati da je on bio nešto mnogo višeod toga. On je bio čovek, kako bi se danas nazvao, „sa vizijom“. U Kragujevcu1818. godine osnivanjem i imenovanjem prestonice obnovljene Srbije počelo je polako, ali sigurno sa utemeljenjem nove srpske državnosti,
pismenosti i kulture. Tako se u Kragujevcu osniva niz institucija kao što
su: „Novine srbske“, „Knjaževsko-srpska banda“, horovi, teatar, gimnazija,
Licej, galerija slika, apotekarska ustanova, muzej i biblioteka. Dakle
učinjeno je mnogo za prosvetiteljstvo srskog naroda. Svakako je nemerljiva
uloga Srpske pravoslavne crkve jer se i sedište mitropolije nalazilo u
Kragujevcu.
Pre osnivanja prvog teatra, knjaz je naložio Joakimu Vujiću i Josifu
Šlezingeru da osnuju hor i orkestar. I tako Kragujevac dobija prvih 7
gradskih horova i kamernu bandu. Oni su služili za potrebe dvora, odnosno
za potrebe teatra u izvođenju raznoraznih „igrokaza“, tj. „komada sa
pevanjem“. Potreba za sabornošću koja u tursko vreme nije bila dozvoljena
po onoj turskoj „ne daj Bože da se Srbi slože“, se od Karađorđa, pa preko
Miloša konačno ostvarila sa velikim oduševljenjem naroda pogotovu što
se Srbi, posle dugo godina bore, konačno sabiraju u miru slaveći slobodu
sećajući se slavnih predaka kroz „toržestveno slavlje“ preko pesama i
muzike.
Naš kragujevčanin knez Mihajlo školujući se „na zapadu“ imao je još veće
vidike od svog oca i čim je oslobodio nekoliko gradova po Srbiji, nastavio
je tradiciju prosvetljivanja Srba, osnivajući univerzitet, državnu
biblioteku, muzej, vojnu akademiju, bolnicu…
KRAGUJEVAČKI SIMFONIJSKI ORKESTAR
(Marko Nešić – dirigent, Mihajlo Milutinović – klavir,
Branislav Blagojević Boža – gitara,
Dejan Nikolić Cvetko – bubanj,
Dejan Ilić Cvika – bas gitara)
Prof. Vojislav D. Spasić / Marija Lazarević
Danica Spasojević / Nikola Mijić / Dušica Đurđević
Aleksandar Milčev / Momčilo Knežević / Ana Popović
Aleksandar Sretenović / Darko Spasić
Đango Stikany – Pit Snake
Jovan Pantić / Zvonko Čipi Pantović
Lenka Stojčević / Pavle Vasiljević