Svi znaju pesmu “Jeremija pali topa”, ali malo ko zna kako je sve počelo.
Za sve je kriv Karađorđe i jedna trešnja u Zagorici kod Topole.
Od omiljenog voća koje nam dolazi ranim letom pravi se slatko, sokovi, rakija, kolači ali od trešnje je napravljena i… prva srpska artiljerija
Nema ozbiljnijeg narodnog sabora ili vašara u Šumadiji čiji početak nije obeležio pucanj iz trešnjevog topa, improvizovanog oružja čiji je zvuk Turcima u Prvom srpskom ustanku ledio krv u žilama.
Replika onog pored koga je na Ljubiću kod Čačka poginuo Tanasko Rajić, nalazi se u Agenciji za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja u Kragujevcu.
“Ovaj top od trešnjinog drveta je neka vrsta vremeplova. Napravljen je na identičan način kao i onaj prvi koji je svojevremeno u Zagorici kod Topole 1804. godine naručio Karađorđe. Danas služi kao uspomena na vremena kada se u krvi ustanika rađala srpska sloboda”, kaže Zoran Vasović, direktor Agencije koja je 1994. godine naručila izradu šest ovakvih topova za potrebe obeležavanja godišnjice ubistva Vožda Karađorđa u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane.
“Oružje se izrađuje od debla trešnje koje je lako za obradu. Drvena cev se okuje gvozdenim okovima i top je vrlo brzo spreman za paljbu. U ono vreme za projektil je uglavnom korišćeno oblo kamenje, a ubojitost su dobro zapamtili Turci kada su Karađorđevići ustanici, posle više vekova osvojili utvrđenje na Rudniku “, priča Vasović.
Danas se koristi za označavanje početka narodnih sabora i manifestacija i u tom smislu često je angažovan ali ne u komercijalne svrhe već po “drugarskoj” liniji.
“Top koji su, kao i ostalih pet, napravili majstori iz nekadašnje Zastave težak je oko 80 kilograma, a načinjen je od šumadijske Trešnje koja je rasla u selu Trešnjevak nadomak Kragujevca. Poslugu činimo kolege i ja. Mi pucamo i mi ga održavamo. Suštinski, nema tu nekog posla”, tvrdi Vesović, neka vrsta komandira baterije iz prvih godina 19. veka.
Trešnjev top poslednjih decenija živi svoj drugi život.
“Pucanj iz “Trešnjevaka” je atrakcija. Naši ljudi vole da ga vide, posebno čuju. Pre nekoliko dana top je bio zvezda večeri na *Šumadijskim danima šljive” u Stragarima. Par puta se pojavljivao i u igranim i dokumentarnim programima. U ovom vremenu on nema neku posebnu cenu jer se pravi od dostupnih materijala. Njegova vrednost je u tome što nas podseća na slavna prošla vremena i što svojim gromkim pucnjem označava početak nekih lepih događaja. Najvažnije je da smo trešnjev top otrgli od zaborava”, završava priču Zoran Vasović, čovek koji je Karađorđevom trešnjevaku udahnuo novi život.