Pravoslavni vernici ali i država Srbija danas proslavljaju Vidovdan.
Sa jedne strane praznik je vezan kolektivnim sećanjem za kneza Lazara i Kosovski boj dok njegova arhaična varijanta doseže u prethrišćanski period i povezuje nas sa Svetim Vidom.
Kao državni praznik obeležava se radno u spomen na Kosovsku bitku iz 28. juna 1389. godine i predstavlja znak sećanja na poginule u svim ratovima.
Stradanju srpskih vojnika posvećen je spomenik podignut 1953. godine na Gazimestanu, delo Aleksandra Deroka.
Po pravilu Vidovdan se proslavlja mirno i dostojanstveno, bez veselja. U crkvama se služi parastos našim vojnicima palim na bojnom polju kao i svim do danas postradalim mučenicima koji su život dali za otadžbinu i pravoslavnu veru.
Po narodnom verovanju važno je šta će se na ovaj dan videti prvo, jer će kasnije baš u tome imati uspeha.
Postoji običaj da devojke uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk kako bi usnule svog izabranika.