Mirko Puzović novi je predsednik BK Radnički iz Kragujevca. Ovo je jednoglasna odluka Vanredne skupštine koja je danas održana u prostorijama SPD Radnički.
Razrešen je raniji predsednik kluba, kragujevački advokat Slobodan Cole Marinković, a izabran je i novi predsednik Skupštine BK Radnički, Slavomir Bajović.
Prihvaćen je i predlog Jovana Rvovića, člana Upravnog odbora kluba da se pokrene inicijativa za osnivanje Muzeja sporta Kragujevca, čiji je bokserski klub, decenijama najtrofejniji član.
Novo rukovodstvo sastavljeno od legendi jugoslovenskog i srpskog boksa, od danas na čelu Radničkog, zahvaljuju i na podršci gradskog većnika za sport Predraga Stevovića.
Podsećanja radi…
Bokserski klub “Radnički” iz Kragujevca vedrio je i oblačio ringovima stare Jugoslavije – svetske bokserske velesile.
Olimpijske, svetske, evropske, balkanske medalje… Sve to je u vitrinama kluba koji je “dao” Puzu, Jevtu, Labuda, Mateju, Popa, Aćima, Lukača… Niz nema kraja.
Sedamdesetih godina prošlog veka, Radnički je, između ostalog, dao reprezentivce za Amatersko boksersko prvenstvo na Kubi.
“Naši nisu bokseri, naši su lavovi”, rekao je na povratku iz Južne Amerike vođa puta i predsednik BS KG Čedomir Radović gde je jugoslovenska reprezentacija ostvarila izuzetan uspeh.
Kult boksa u Kragujevcu počeo je davno…
Stadion koji se danas zove “Čika Dača” kao dobre duhove svog postojanja pamti mečeve sa banjalučkom Slavijom, beogradskim Partizanom i Zvezdom, Pulom i, tvrdim rivalom, jagodinskim Kablovima.
“Kad te razvuče po bradi, prvo boli, posle trne, oči se skupe u jednu tačku i onda… Pobediš”! Tako se boksovalo za Radnički, kaže jedna od legendi Radničkog. Tvrdi da je umoran od javnosti i da će naši stariji čitaoci lako prepoznati o kome se radi.
“Čujem kako mi puca nos. Ne boli, više me nekako peče, a… majka me gleda, znam da plače. Moja majka da plače?! Ma sve ti je*em… Ošinem ga, izujem. A, nekako mi ga posle žao, drugovi smo”, kaže u dahu legendarni Labud – Milivoje Labudović, šampion koji se, kažu kolege, više ne rađa.
“Bije k’o Sveti Ilija, a ja samo čujem “Radnički, Radnički”! Puna hala, jači je od mene… Trpim, pokušavam da sačekam. I… Sačekam. Kroše, niotkuda. Neplanirano. Više kao trzaj. Publika eksplodirala, ne čujem svoje misli. Kroz zatvorene oči nazirem da sudija broji. Čudim se da na podu nisam ja, da ne broji meni. Sorgić me ljubi. Izgleda da sam pobedio, Kragujevac mi kliče. Plačem od ponosa”, kaže Jevta koji je na megdan izlazio najvećim svetskim borcima svog vremena, a Velimir Jevtić ukrštao je rukavice sa Kubancima koje pamti svet.
Najtrofejniji Kragujevački klub u istoriji, deo velike porodice SPD Radnički, od danas najavljuju, vraća se na stare staze slave.
Spred svih, čelične pesnice postavljaju legende. Kažu, “Idemo Radnički”!