Danas se navršavaju 32 godine od prvih velikih opozicionih demonstracija održanih u Beogradu zbog propagandnog i huškačkog izveštavanja Televizije Beograd (RTS) – “TV Bastilje”, kako je tada nazivana.
Tokom demonstracija na kojima je 9. marta 1991. godine učestvovalo više desetina hiljada građana, poginuli su Branislav Milinović i policajac Nedeljko Kosović dok je više stotina povređeno.
Demonstracije su predstavljale prvi ozbiljniji udarac za Slobodana Miloševića i njegov režim.
Protest je predvodio lider SPO Vuk Drašković, a osnovni zahtev je bila ostavka direktora državne televizije Dušana Mitevića i urednika Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.
Neposredno povod za izlov gneva građana bio je izveštaj Slavka Budihne u kojem je optužio SPO da je “podržan od strane ustaškog hrvatskog režima”.
Nako šronsu demonstranti uspeli da probiju kordon policije Predsedništvo SFRJ je odlučilo da na građane pošalje oklopne jedinice JNA.
Posle sloma demonstracija uhapšeni su predsednik SPO Vuk Drašković i njegov zamenik Jovan Marjanović.
Za mnoge učesnike događaja od pre tri decenije ideali 9. marta ni do danas nisu ostvareni.
Prosle su 32 godine od Devetog marta. U tom momentu, Bugarska i Rumunija bili su u Varsavskom ugovoru, sa siromasnim i obespravljenim stanovnistvom. Najhrabriji Rumuni su plivali preko Dunava dok su vojnici pucali u njih, da se dokopaju “Eldorada” (Srbije). Mi smo za njih bili “prava Amerika”, sa neuporedivo boljim standardom i pasosem, sa kojim smo mogli da putujemo po celom svetu. Rumunija i Bugarska odavno su u Evropskoj Uniji, standard je sve veci, nezaposlenih gotovo i nema. Dacija je pojam za nas. Buducnost im je zagarantovana, a gde je Srbija?!
Dobro znamo sta se sve desavalo u ovom periodu i place nam se zbog toga?! Jedino ne znamo sta ce biti za mesec dana, godinu ili deceniju. Da li smo progledali, posle gubitka Kosova, kada smo platili zlocinacko divljanje “crvenih patriota”, ili nismo?! Da li smo tog 17. februara udarili u dno, ili cemo i dalje propadati?! Nemci nisu progledali posle Prvog svetskog rata, vec su zapoceli Drugi. Hiljade kubnih metara dima su kuljali iz krematorijuma, a “naivni” Nemci su bili “neobavesteni” (poput naseg Kostunice). Nisu progledali ni kada su Hamburg, Drezden, Ninberg i ostali gradovi bili sravnjeni sa zemljom, sa celokupnim stanovnistvom. Progledali su tek onda, kada su pijani ruski vojnici napravili nekoliko stotina hiljada “Nemccica” (silom, ili milom), a saveznici raskomadali Nemacku. Japanci nisu “progledali” ni posle prve atomske bombe, pa su Amerikanci bacili i drugu.
Vratimo se ponovo na prvi Deveti mart. Veoma pazljivo sam pratio sve prenose iz Skupstine Srbije, gledao snimke B92 sa “Beogradjanke”, ispred Narodnog pozorista, momenat kada su policajci ubili onog mladica, glasno psovao Milosevica i 10. marta kupio izdanje Borbe, buduce “Nase borbe”, a sada “Danas”. To mi je kasnije bila “obavezna literatura”, sve do iza Petog oktobra. Najvecu ulogu Devetog marta su odigrali Vuk Draskovic (buduci “Kralj ulica i trgova”), kao organizator mitinga i prof. Micunovic, kao glavni pregovarac sa vlastima posle Vukovog hapsenja. Sa ove distance, moze se zakljuciti da je Vuk svim srcem usao u borbu sa Milosevicem. Takav je bio sve do hapsenja njega i Danice (posle Cosiceve smene), a za kasniji period vise nisam siguran. Mira Markovic je oterala Milosevica u Hag, a Danica Vuka u politicku proslost.
Prof. Micuinovica najbolje poznajem od svih srpskih politicara. Sreli smo se nekoliko desetina puta na GO DS i GO DC u periodu 1992-2004 godine. Vec 20 godina sam 100% siguran da je neprestano cepanje DS samo “igra za naivnu publiku”, u organizaciji Micunovica i drzavne bezbednosti. List “Danas” je bas Petog oktobra 2000. godine objavio moj aforizam: “Ulazimo u zavrsnicu. Crni ima par konja, a beli kraljicu”. Nikada necu zaboraviti tih 24 sata, koje sam proveo u obezbedjenju prof. Micunovica. Tog dana bio sam ubedjen u postenje desetak najvaznijih DOS-ovih lidera, a odavno vidim da je Petog oktobra “crni imao par konja”, a da smo mi (milion obicnih ljudi na ulicama Beograda) bili pravi pravcati magarci. Zreli smo da nam EU uvede Protektorat. Kada sam to javno predlozio aprila 2003. godine na sednici Skupstine DC, dobio sam veci aplauz od 300 delegata, nego prof. Micunovic, Boris Tadic i dr Batic..
Boza Bogdanovic, Bor