Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetom Jevstatiju, ranohrišćanskom svetitelju koji se od davnina spominje kao zaštitnik lovaca i šuma.
Sveti Jevstatije dugi niz godina je bio paganin. Služio je kao rimski vojskovođa u 1. veku nove ere u vreme cara Tita i Trajana, a pre nego što je kršten zvao se Plakida.
Slovio je za dobrog i čestitog čoveka koga je narod poštovao, a njegova velika strast bio je lov.
Po predanju nekom prilikom Plakida je u lovu naišao na Jelena kome je među rogovima svetleo krst. Ovaj događaj naveo je vojnika da pronađe hrišćanskog sveštenika koji ga je krstio. Plakida je postao Jevstatije, a u hrišćansku veru preveo je i svoju ženu i sinove.
Potonjem svetitelju se javio i sam Bog i prorekao mu težak život o stradanje u Hristovo ime ali o večnu slavu.
Nakon što je napustio vojsku i Rim, živeo je teško praćen brojnim nedaćama.
Posle smrti cara Trajana na rimski presto zaseo je Hadrijan koji je od bivšeg legionara tražio da prinese žrtvu paganskim bogovima. Kako je hrišćanin odbio zapovest car je naredio da se Jevstatije sa ženom i decom baci zverima.
Ni jedna životinja međutim nije im naudila. Porodica je kasnije umorena najtežim mukama ali su njihova tela ostala nepovređena.
Veruje se da na ovaj dan valja prošetati po šumi jer sa tako stiče lovačka sreća.
