Dan državnosti Srbije je praznik Srbije ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početak Srpske revolucije.
Proslavlja se i kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.
Tradicionalno, ovaj dan biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti u Orašcu i na drugim lokacijama, a u Kragujevcu će biti održana Sretenjska akademija.
U političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije 15. i 16. februar su najvažniji datumi, na Sretenje 1804. godine je počeo Prvi srpski ustanak, na Sretenjskoj skupštini 1835. donet Ustav Knjaževstva Srbije, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba čiji je tvorac Dimitrije Davidović. Njime je Srbiji prva na Balkanu ukinula feudalizam, što predstavlja najistočniji uticaj Francuske revolucije.