Na današnji dan, 1754. godine, u Stragarima kod Kragujevca, rođen je Tanasko Rajić.
Bio je hajduk od koga je čak i Karađorđe zazirao. Prek i hrabar, Tanasko Rajić bio je “noćna mora” turskim vlastodršcima u svim krajevima pod Rudnikom.
U Prvom srpskom ustanku Tanasko je bio barjaktar. Prethodno je, na Sretenje 1804.godine, izgovorio čuvenu rečenicu “Đorđija za vođu”!
Karađorđe mu je tada predao ustaničku zastavu i Turcima je počeo da kuca zadnji čas.
Tanasko Rajić je lično zarobio i pogubio Sali – agu. Na taj čin se zavetovao zbog aginog zuluma koji je za raju pod Rudnikom postao nepodnošljiv.
Sa Karađorđem se nije slagao ni tokom ustanka. Tanasko Rajić je bio toliko moćan i voljen u narodu da Vožd nije imao dovoljno političkog i vojnog prostora da se obračuna sa Rajićem. Tek 1813. Tanasko Rajić i Vožd Karađorđe pomirili su se u ustaničkom štabu u blizini Jagodine.
Nakon propasti Prvog srpskog ustanka, Tanasko se vratio u Stragare.
Bio je ozbiljnih godina kada ga je Mioš Obrenović pozvao da podrži drugi ustanak. Vodio je Miloševe čete u najljućim bojevima protiv Turaka.
Ostareli Tanasko komandovao je ustaničkim jedinicama u boju kod Čačka.
“Šta ste se preplašili, Turcima isto teče krv, ko nama”, rekao je Šumadinac pred svoju poslednju bitku.
Borio se do poslednje kapi krvi. Bukvalno. Turci su iznemoglog Tanaska Rajića jataganima posekli. Legenda kaže da je umro uz osmeh, slaveći pobedu nad Imšir pašom koji je u boju kod Čačka i poginuo.
Glava junaka Tanaska Rajića sahranjena je u porti manastira Voljavča kod Stragara.