Na današnji dan, 20. decemba 1355. godine umro je prvi srpski car Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić.
Smrt cara Dušana “Silnog” označila je početak kraja srpske srednjovekovne države.
Istoričari se ozbiljno spore o načinu na koji je car Dušan okončao život. Pretpostavke se kreću od srčanog udara preko groznice do epilepsije. Vrlo je malo relevantnih izbora sačuvano ali se pouzdano zna da je poslednje dane života proveo u danas pograničnom mestu Devol između Albanije i Makedonije. Toponim Devol na srpskom jeziku znači đavo što celoj priči oko smrti cara Dušana daje dodatnu dozu misterioznosti i predstavlja plodno tle za teoretičare zavere.
Car Dušan je prvobitno bio sahranjen u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu ali su njegove mošti prebačene 1968. godine u crkvu Svetog Marka u Beogradu.
U srpskoj kolektivnoj svesti Car Dušan se smatra simbolom nacije i pravoslavlja ali je jedini iz loze Nemanjića koji nije kanonizovan. Veruje se da je razlog tome činjenica da je 1353. godine bio spreman da iz političkih razloga prihvati “Unam Sanctum” – katoličku crkvu kao jedinu svetu. Na ovaj način Srbija bi uživala zaštitu Rima u slučaju napada Vizantije i Bugarske.
Smrću cara Dušana počeli su međusobni obračuni vlastele, a Dušanov naslednik, car Uroš u narodu prozvan “Nejaki” nije imao kapacitet da sačuva državu kakvu mu je otac ostavio.
Dušanovom smrću srpsko carstvo je krenulo nezaustavljivo opadanje sve do pada pod tursku vlast.