Odavno važi izreka da polovina Srba slavi, dok druga polovina odlazi u goste na sutrašnju slavu – Nikoljdan. Ova, po svečarima, najbrojnija slava uvek pada 19.decembra i uvek se priprema posna trpeza.
Kao i svaki praznik ovaj dan obeležava mnoštvo običaja od kojih neki datiraju stotinama godina unazad. Neki su međutim, vremenom zaboravljeni. Donosimo one najzanimljivije….
Orasi, jabuke i slatkiši za decu
Sveti Nikola je između ostalog i zaštitnik dece. Zato se u ime svetitelja od pamtiveka na ovaj dan najmlađi daruju orasima, da bi bili čvrsti i postojani, jabukama da bi bili zdravi i slatkišima da bi im život bio sladak. Ovi pokloni se stavljaju u dečije cipele uoči Nikoljdana tako da ih, kada se probude, sačeka iznenađenje. Za ovu priliku deca uveče posebno očiste i izglancaju svoju obuću kako bi bila uredna da primi darove. Cipele se obično ostavljaju pored prozora.
Sadnja Božićnog žita
Na ovaj dan valja zasaditi Božićno žito, simbol blagorodne nastupajuće godine. Veruje se da tada zasađeno bude spremno za Božić i biva blagosloveno od Svetog Nikole.
Lađari spuštaju kedra i pucaju iz topova
Gde god da su, lađari na dan Svetoga Nikole spuštaju jedra i pucaju iz topova kako bi odali počast svim zaštitniku. Plotunima iz topova svoju krsnu slavu – Svetog Nikolu obeležavao je i knez Miloš Obrenović.
Šareni kolači u obliku ptice
Običaj je da domaćica uoči Nikoljdana napravi posne sitne kolače u obliku šarenih ptičica. Ovi kolači nose se u crkvu na osvećenje zajedno sa slavski kolačem i žitom nakon čega se služe gostima, pre svih deci.
Oprost dugova
Na ovaj dan, verovali su naši stari, valja oprostiti nerešene dugove. Tako će, onom koji prašta, naredna godina biti rodna i bogata. U Vizantiji su na dan Svetog Nikole amnestirani zatočenici. Čak i ko ne želi da dug oprosti na Nikoljdan dužnika nipošto ne treba podsećati na dug.