Nakon dva poraza i jedne nerešene utakmice, “orlovi” se vraćaju kući. Svako svojoj.
Mundijal u Kataru bio je još jedan u nizu neuspeha srpske fudbalske reprezentacije na svetskim prvenstvima.
Počelo je samouverenim “dajte Brazil da se igramo”, preko “orlovi na lavove” do konačnog i poražavajućeg gde su “sajdžije” jednostavno “naštelovale orlove”. (2:3)
Povratak u realnost biće bolna ali mnogo puta viđena stvar.
Raso u ovakvim situacijama ne pomaže. Mamurluk ostaje trajan, gotovo nezaboravan.
Selektora Piksija već poodavno nazivaju “Kiksi”. No, neko će već biti kriv. Možda selektor, možda igrači… Možda svi.
Bilo kako Šaćiri i ostali “Švajcarci” idu dalje. Srbija ne.
Patetični TV spotovi sa porukama kao da se ide na Kolubaru ili Cer:
“Idem majko – Srbija zove”, nisu bile dovoljno dobra motivacija.
Na kraju, da sve i u Kataru bude kao i kod kuće, mala tuča između Srba i švajcarskog Albanca Džake.
Poneko nekada i ode sa Balkana, Balkan međutim ne izlazi iz nas. Gde god bili.
Do neke nove prilike, “orlovi”, srećno vam sletanje u surovu realnost.