Da je inženjer Tričković, koji je napravio početkom prošlog veka uređaj za srpsku železnicu, znao da će njegov aparat raditi bez greške do danas, ne bi verovao.
Ali kao što to često biva, “obični” ljudi umeju da urade neverovatne stvari.
Tako je njegov sklop, koji se zove „Elekromehanički zabravni blok uređaj“ i dalje glavni na kragujevačkoj železničkoj stanici. Vozovi se pomoću njega usmeravaju na prave koloseke, i to sa takvom sigurnošću da nema nikakve šanse da se sudare ili da se desi bilo kakva nezgoda.
– Dolazili su kod nas na stanicu razni železničari iz cele Srbije i gledali ovaj uređaj, i mislili su da služi za ukras kao muzejski primerak… A kada su videli da radi, nisu mogli da veruju. U našoj dokumentaciji piše da je taj aparat prenet iz Beograda pre 60 godina, i da je onda instaliran ovde. Deluje čudesno, staromodno, ali ovaj uređaj radi uvek. I kada nema struje, i kada pada kiša, i po snegu, i po ledu… Nikada nije zakazao. Servisiraju ga stari majstori i sve tu radi kako treba. Ko god da je bio Tričković, svoj je posao odradio kako treba – pričaju na stanici.
A kako se to radi, vidimo na licu mesta. Stiže voz iz Kraljeva, zvoni telefon. Onda se uz pomoću čekrka, kojeg okreće otpravnik vozova, pokreće mašina Tričković. Na bloku dva, u kućici udaljenoj par stotina metara, javlja se službenik. On ima velike ključeve koje stvalja u svoju aparaturu i posle toga železničar može da uspostavi otvoren signal. Tada voz može da uđe u stanicu. Nema više promene, jer se sve zablokira, tako da voz ulazi slobodno i sigurno. Jedini koji može nešto da promeni u skretnicama je šef stanice.
A aparat Tričković stvarno deluje nestvarno. Poluge od mesinga, sa strane pravi čekrk, kao na bunaru, prekidači izlizani od upotrebe…
Ali kada se zavrti, pravi se struja i sve krene da funkcioniše… Prosto, ali jednostavno. Dobro smišljeno. Kompjuteri su moderniji, sa njima je lakše, ali ako nestane struja, oni se gase. Tričkovićeva mašina radi bez utikača. Ljudi se čude, a vozovi prolaze. A na sedam dana ih ima više od stotinu.