Na sastanak sa autorom ovih redova doplesala je uzbrdo, iskrzanim pločnikom ulice Lole Ribara. Znao sam da je student treće godine pravnog fakulteta u Novom Sadu. (Kasnije u razgovoru otkriva da je i stipendista na Fakultetu za projektni i inovacioni menadžment u Beogradu). Veliki gradovi međutim nisu je “progutali”, kako to obično biva.
Neočekivano čvrst stisak ruke ukazuje na osobu sa izraženim stavom. Superiorna inteligencija je nenametljiva ali se lako uočava iz prvih par rečenica. Neki su je neoprezno uporedili sa legendarnom Brižit Bardo. Bila je to greška površnih posmatrača. Bardo je nesumnjivo bila prelepotica, Ankica Živković je međutim čista poezija.
“Nisam bre. (smeh) Naravno, znam da sam lepa ali zaista čvrsto stojim na zemlji. Ljudi često umeju da pogreše, precenjuju se ili se pak cene manje od onoga koliko zapravo vrede. Ja lično ulažem mnogo energije da održim tu neku vrstu balansa. Svaki moj uspeh ili neuspeh, lično je moj. Nema podele odgovornosti, nema opravdanja…”, govori Ankica pokušavajući da ukroti kosu koju joj vetar u nepravilnim talasima nanosi na savršeno lice.
“Najsenzualnija žena sveta”, titulu koju je osvojila pre nekoliko dana u Maleziji na svetskom izboru za mis, nosi opravdano i sasvim lako. Sa tek dvadeset navršenih godina kaže da je na vreme razumela život. Prvi novac je samostalno zaradila sa dvanaest. U šesnaestoj se otisnula u svet. U Libanu je živela tri meseca radeći kao model što je u velikoj meri kreiralo ličnost kakva je danas.
“Mladost i lepota su grubo ograničene vremenom. Toga sam savršeno svesna i delujem u skladu s tim. Mogla sam da se rodim drugačija, manje lepa. I u takvim okolnostima mislim da bih bila ista osoba. U budućnosti planiram da budem sudija. Prava studiram baš iz tog razloga. Ne da bih postala advokatica, tužiteljka, pravnica u nekoj kompaniji… Biću sudija i to je moje čvrsto opredeljenje. Lepota će jednom postati samo uspomena, presude međutim ostaju zauvek”, iznosi Ankica neočekivano čvrst stav o svojoj budućoj karijeri.
Kaže i da joj je na neki način bilo dosadno da bude dete.
“Odrasla sam preko noći. Bila sam odlučna i smatrala sam da u životu ponajmanje ima vremena. Zato ga treba koristiti. Odmah, sada. Nema odlaganja. Koki Jovanović, komšija fotograf me je uslikao dok sam sa ostalom decom brala maslačak. Te fotografije su osvanule u italijanskom Vogu. Kad te objavi Vog, jasno je da te je život pozvao da ga uzmeš. Maslačak je čudo”! (Smeh)
Svoj prvi novac Ankica je zaradila sa dvanaest godina. Tih 20 evra danas visi u malom ramu na zidu devojačke sobe. Dok se priseća vremena kada je bila balerina, na poleđini fiskalnog računa uvežbanim pokretima crta leptira. Gotovo da nema umetnosti kojoj se nije barem malo posvetila. Ankica voli lepo. Otuda želja da ljude, stvari, događaje ulepšava.
O porazima kaže da ih je bilo, da su boleli ali je i očvrsnuli.
“Nema one uobičajene priče – na konkurs su me prijavili mama, tata, drugari… Sve sam uradila sama. Kad je već bog dao da mogu da budem “misica” onda sam rešila da to i budem. Neke standarde ne ispunjavam, nisam dovoljno visoka da bih bila “ono što se traži”, ali kada sa 15 godina postaneš mis fotogeničnosti, imaš o tome izgrađen stav, iskoristi to što imaš. Lepota koju niko ne vidi, pamet koju niko ne čuje, ničemu ne služe”.
Dok vretenastim prstima češka mali ožiljak na nosu, uspomenu od davno preležanih boginja, hrabro razbija stereotipe o ishrani top modela.
“Volim sarmu, volim pečenje, volim ukusnu hranu. Uopšte nisam u programu “zdrave ishrane”. Ne pijem, ne pušim ali ako idemo na ručak onda preporučujem “Biblioteku kod Milutina”. Nisam debela, nisam mršava. Taman sam. (Smeh) Ne šalim se. Postavljeni su standardi lepote koji su uvek naslonjeni na mršavost. Lično, ne vidim jasnu vezu između mršavosti i lepote. Prihvatili smo nešto a da nismo svesni koliko je to zapravo besmisleno. Lepota je, po mom uverenju, širi sadržaj. Da bi haljina bila lepa, neko mora da bude u njoj. Tek tada ona dobija potrebnu formu. U suprotnom to je samo komad svile”, završava svoju priču Ankica.
I dok model, misica, pravnica, kreatorka, slikarka, balerina pojavom oduzima dah stavovima jednako pleni i inspiriše.
Plešući, kako je i došla na zakazani razgovor, otplesala je negde dalje u ritmu kragujevačkog vetra.
Tom Fordov Velvet orchid ima razloga da postoji.
Jel predstavljala Srbiju tamo ili koju zemlju???