Neki novi Hemingvej svog Santijaga iz Nobelom nagrađenog romana “Starac i more”, mirne duše mogao bi da potraži u Kragujevcu. Slobodana Stanojevića u Boki kotorskoj zovu “Barba Šumadinac” i skidaju kapu pozdravljajući najuspešnijeg lovca na orade.
Već više od tri decenije iskusni ribari Bokelji u neverici posmatraju kako ovaj kontinentalac izvlači krupne primerke orade ili kako je još zovu “Kraljica Jadrana”, “Dilignja” ili “Golden face”. Kaže da je tajnu lova na orade saznao sasvim slučajno…
“Volim more, i godinama letujem sa porodicom u Boki. Nabavio sam opremu za ronjenje i jednom prilikom, na nekih desetak metara dubine zatekao neverovatan prizor… Par krupnih orada borilo se za malog raka – kostenjaka. Borba je bila žestoka, slasan zalogaj pojela je najkrupnija orada. Tada sam shvatio da je kostenjak verovatno idealan mamac za ovu plemenitu ribu”, otkriva svoju tajnu naš sagovornik koji u dubokoj sedmoj deceniji priziva sećanje na dane kada je postajao morski vuk. Kaže da je lov na orade posebno atraktivan jer je ova riba izuzetan borac. Tvrdi i da ko jednom počne da lovi oradu ostaje trajno inficiran neverovatnom strašću.
“I moja supruga i kćerka su strastveni ribolovci. Kćerka Dragana je čak izvukla i izuzetan primerak od 4,850 grama – skoro petokilaša. Ushićenje, sreća, ponos! Orada je inače prilično krupna riba. Moj prvi primerak imao je šest kilograma. Borba sa takvom oradom izgleda nezamislivo, imate utisak da će iz vode da se pojavi morska neman. Doduše, u početku nije sve išlo glatko. Rakovima treba odrezati klešta jer u suprotnom mogu da preseku najlon. Učio sam na vlastitim greškama i korak po korak. Tehniku sam savladao do te mere da je na kraju ispalo da je jedan kostenjak jedna orada. Ova matematika se posebno dopala i vlasniku Konobe Ćatovića u Morinju gde sam prodavao ulov, na šta me je uputio moj divni prijatelj i vrhunski ribolovac Tripo Mišević, živa legenda Boke. Od tog novca mogao sam da ostajem na moru i po nekoliko meseci”, priča Barba Šumadinac i dodaje da je veliki deo zarade donosio i kući. Kaže i da lokalni ribari nisu mogli da razumeju o čemu se radi, ali i da ribolovačke tajne ostaju tajne.
“Svakodnevno su me pitali u čemu je tajna. Jednom sam se našalio i rekao da kao mamac koristim kačkavalj. Danima u prodavnicama nije mogao da se nabavi komadić kačkavalja, sve su ribolovci pokupovali. Čak sam ispred radoznalaca izvodio i trik… Stavim kačkavalj na udicu, a iz kutije šibica izvučem jednog raka tako da se ne vidi. Svi oko mene love na kačkavalj, a jedino ja vadim orade”.
Slobodanovim oradama častili su se mnogi poznati glumci – Branko Kockica, Miodrag Radovanović Mrgud ali i Neda Ukraden, Brena i Boba Živojinović i mnogi drugi. Najdraže se kaže seća susreta sa generalom Ratkom Mladićem.
“Uđem u konobu da prodam ulov kad tamo gomila nekog nepoznatog sveta. Svi krupni, tvrdih pogleda sa motorolama u rukama. Jedan me pita gde sam pošao. Kažem da prodam ribu. Puste me nekako da uđem ali u pratnji momka koji drži ruku na skrivenom oružju. Krajičkom oka vidim da general Mladić sedi sa nekim ljudima. Malo je reći da sam se skamenio kad me je pozvao. Pitao me je šta nosim, a kad sam mu rekao da prodajem orade pitao me je da li mogu za sutra da obezbedim 10 kilograma? Dogovorili smo se da pokušam. Pitao me je i da li znam ko je on. Rekoh mu ne znam. Nikada vas ranije nisam video ali ako je potrebno kod mene u Kragujevcu imate gde da spavate i šta da pojedete. Koliko god treba. Nasmejao se. Znao je da znam. Ponovo smo se sutradan videli kada su njegovi momci došli po mene i sveže ulovljene orade. Popili smo nekoliko pića i sve mi je uredno plaćeno”, seća se svog drugog i poslednjeg susreta sa generalom Mladićem ovaj iskusni lovac na kraljicu Jadrana.
“Mnogo je anegdota iz lova na orade. Jednom prilikom je došao jedan moj prijatelj iz Kragujevca, svešteno lice, neću da otkrije o kome se radi. Ja pecam, on sedi pored mene, okolo ljudi čekaju da vide ulov. Setim se i pitam ga, imaš li kod sebe mantiju. Kaže, imam u kolima i odmah shvati u kom pravcu ide šala. Obuče mantiju, upali kandilo i poče “molitvu”. Posle par trenutaka udari orada. Pola sela je došlo da ga moli da i njima “očita”. Lov na oradu nije ribolov. Nije ni zarada. To je ultimativna strast koja čoveka ne napušta dok je živ”, završava svoju ispovest lovca na orade Slobodan Stanojević – Barba Šumadinac.
U deset prstiju, deset zanata…
Slobodan Stanojević poznat je i po tome što je kao mašinac u nekadašnjoj Zastavi napravio preko dvadeset značajnih inovacija od kojih su neke i danas u upotrebi. Vlasnik je i deset zanata za koje ima uredne diplome i potvrde o stečenom znanju. Sa istim žarom kao što lovi orade, Slobodan je i juvelir, sajdžija, oštrač, krznar, puškar, kujundžija, frizer, auto-električar, elektro-mehaničar…
__________________________________________
Slobodanov recept za pripremu orade:
Svežu očišćenu ribu usoliti i sa obe strane na nekoliko mesta zatezati. Premazati je mešavinom maslinovog ulja, sitno sečenog belog luka i peršuna. Za premazivanje se koristi isključivo grančica ruzmarina. Ribu poređati na roštilj pri čemu temperatura ćumura treba da bude srednja. Oradu ne treba okretati dokle god joj se ne poviju peraje i glava. Tek tada riba se postavlja na drugu stranu. Spremna je onog trenutka kada se peraje i glava postave u prirodan položaj.